GODINAMA KUPOVAO TENKOVE, SADA MOŽE DA SE OBOGATI: Hoće da ih šalju u Ukrajinu, vlasnik poručio - "Mi nismo dobrotvorna organizacija"

Hangar pripada belgijskoj odbrambenoj kompaniji OIP i sadrži jednu od najvećih privatnih rezervi oružja u Evropi.

- Ovi tenkovi stoje ovde godinama. Nadamo se da je sada vreme da konačno vide akciju u Ukrajini - rekao je za Gardijan Fredi Verslujs, šef OIP-a.

- Ovde imamo 50 leoparda 1. Imamo i 38 vozila gepard, 112 austrijskih lakih tenkova SK-105 i 100 italijanskih oklopnih transportera VCC2 i 70 M113 - rekao je on.

Njegova kompanija ukupno na zalihama ima oko 500 oklopnih vozila, "verovatno najobimniji privatni tenkovski arsenal u Evropi".

Nakon služenja vojnog roka, Verslujs je devet godina proveo radeći za belgijsku vojsku u odeljenju zaduženom za kontrolu kvaliteta tenkova i municije. Godine 1989. pridružio se OIP-u, kompaniji specijalizovanoj za optičku opremu, gde je na kraju osnovao OIP Land Sistems, podružnicu koja je otkupljivala staru vojnu opremu, u nadi da će jednog dana ponovo biti potražnje za njom.

- Ovde je sve legalno, vodim knjige i imamo sve potrebne dozvole - rekao je on, odbacujući insinuacije da ga to čini trgovcem oružja.

Verslujs je većinu svog trenutnog inventara nabavio u poslednje dve decenije. Nabavljao je tenkove direktno od evropskih vlada. Od pada Sovjetskog Saveza, evropske nacije su nastojale da zamene neke od teških tenkova iz doba Hladnog rata koji su bili skupi za održavanje lakšim vozilima potrebnim za kraće mirovne misije širom sveta.

Smanjenje troškova za odbranu je ubrzala ekonomska kriza 2008. godine, a do 2014. godine, godine kada je Rusija anektirala Krim, vojna potrošnja u Evropi je dostigla istorijski nizak nivo.

U jednom od većih poslova kupio je 50 tenkova leopard 1 koje je belgijska vlada povukla iz upotrebe 2014. godine, za 37.000 evra po tenku.

- To je bila tržišna cena zbog tadašnje geopolitičke situacije. Ali kupovina tih tenkova za otpad je bila velika kocka za nas. Veliki, veliki rizik - rekao je on.

Leopard 1, napravljen 1960-ih, lakši je i manje moćan od novijih tenkova leopard 2.

Verslujs godinama nije mogao da proda leopard 1 i gepard jer nemački zakon zahteva odobrenje Berlina za ponovni izvoz njihove vojne opreme. Ali odluka kancelara Olafa Šolca o leopardu 2 prošle nedelje otvorila je vrata drugim evropskim zemljama da slede njihov primer.

Rat u Ukrajini i zapadna vojna podrška Kijevu već su podstakli Verslujsa da proda 46 lakih oklopnih vozila M113 Ujedinjenom Kraljevstvu, koje ih je zatim prebacilo Ukrajini kao deo vojnog paketa. Belgija, koja više nema tenkove u svojoj armiji, istražuje mogućnost otkupa leoparda 1 koje je prodala Verslujsu.

Ludivin Dedonder, belgijska ministarka odbrane, rekla je prošle nedelje da je započela pregovore sa OIP-om, ali je optužila kompaniju da pokušava da ostvari "ogromnu zaradu" od prodaje.

- Razgovori su još u toku, ali neću platiti pola miliona za tenk koji nije ni blizu borbeno spreman - rekao je Dedonder belgijskim medijima.

Verslujs je negirao da mu se obratila belgijska vlada i rekao da je teško proceniti cenu po kojoj će prodati tenkove.

- Nema smisla sada govoriti o cenama jer moramo da proverimo stanje svakog tenka i šta treba ažurirati - rekao je on.

On je naglasio da bi mogli da prođu meseci i da se troškovi mere u milionima evra pre nego što svaki tenk bude spreman za upotrebu u Ukrajini.

- Trebaju im novi motori, amortizeri, najnovija radarska tehnologija – lista se nastavlja.

Verslujs je rekao da mu se nedavno obratio ukrajinski državni izvoznik i uvoznik oružja u vezi sa mogućnošću kupovine njegovih tenkova.

- Otvoreni smo za sve opcije. Ali cena mora biti fer, mi nismo dobrotvorna organizacija - rekao je Verslujs.

BONUS VIDEO: PODRŠKA OD TERMINATORA - Snimci ruskih oklopnih vozila tokom borbe u Ukrajini