BUMERANG OTIMANJA RUSKOG ZLATA I NOVCA: U Evropskoj uniji strahuju od posledica opasnog presedana, a u Americi od odbijanja stranih ulagača
MEHANIZAM koji smišlja Talin kako bi prebacio zamrznuta ruska sredstva iz Estonije u Ukrajinu, samo je najnoviji u nizu pokušaja zemalja EU i SAD da, sankcijama zaplenjene, moskovske pare i zlato, "preusmere" za "finansiranje posleratnog oporavka Ukrajine".
Članice EU dale su već instrukcije Evropskoj komisiji da se razradi zakonski okvir za transfer zaplenjenog ruskog novca, isto razmatraju i SAD, a u realizaciji tih ideja sprečava ih još samo bojazan od bumerang efekta, kako na domaćem terenu iz političkih razloga, tako i na globalnom, zbog odbijanja stranih ulagača.
Estonski šef diplomatije Urmas Reinsalu, potvrdio je da je u Estoniji zamrznuto 17 milijardi evra ruskih sredstava. Sad ih zanima da pronađu mehanizam njihove zaplene. Estonija u tome uživa podršku Berlina koji namerava, kako se najavljuje, da pošalje kijevu rusku imovinu, zamrznutu na teritoriji Nemačke, u znak odmazde zbog ruske invazije na Ukrajinu i poziva saveznike da učine isto. No, stvari ni u Briselu, ni u Berlinu ne idu glatko.
Kabinet kancelara Olafa Šolca sprema se, naime, da pozitivno odgovori na zahtev Ukrajine za ratnom odštetom koji je Kijev uputio Kremlju. No, Šolcova vlada ne uspeva da zauzme zvaničan stav o oduzimanju te ruske imovine.
U zahtevu da Rusija plati štetu nanetu Ukrajini, posebno je vatrena nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, zagovornica strožeg stava prema Kremlju, koja insistira na tome da zaplena bar neke od zamrznutih sredstava mora da bude opcija. Daleko oprezniji je Kristijan Lindner, ministar finansija, zabrinut da bi konfiskacija sredstava ruske Centralne banke mogla da stvori opasan presedan i da "evropske nacije i njihove saveznike odvede u pravnu klanicu". Lindner se, međutim, suočava sad sa istragom o upletenosti u korupciju, pa se traži i njegova ostavka.
Moskva, istovremeno, upozorava Šolca da će morati da se suoči sa finansijskom "odmazdom", ako posegne za njenom imovinom. Kremlj je oštro osudio zamrzavanje svojih rezervi kao nelegalno i najavio da će se boriti protiv bilo kakvog pokušaja da se ruska imovina zapleni i koristi u druge svrhe.
EU i partneri iz "kluba" bogatih zemalja G7 dosad su zamrzli oko 300 milijardi evra rezervi ruske Centralne banke, zajedno sa oko 20 milijardi u vlasništvu sankcionisanih ruskih biznismena i kompanija. Imovina sad ne može da se distribuira.
Umesto sveobuhvatne zaplene se, zato, u pravnom smislu, cilja na imovinu pojedinaca za koje je dokazano da su, navodno, umešani u "ruske ratne zločine". No, i takvi slučajevi bi mogli da potraju godinama, bez sigurnog ishoda.
- EU će pronaći legalne načine da zapleni rusku imovinu da bi pomogla u finansiranju rekonstrukcije Ukrajine - uporno obećava šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
I u SAD poslanici Kongresa vrše pritisak na administraciju predsednika Džozefa Bajdena da razmotri mogućnost zaplene neke ruske imovine uvođenjem posebnog zakona. Američka administracija se, međutim, odupire tim zahtevima, zabrinuta da bi to obeshrabrilo centralne banke drugih zemalja da drže svoja sredstva u SAD.
- Pokušaji konfiskacije ruske imovine, nezakoniti su prema međunarodnom pravu i sve zemlje koje podrže ovu ideju osetiće od toga posledice. SAD i NATO su postali indirektna strana u sukobu u Ukrajini, tako što su je preplavili oružjem, tehnologijom i obaveštajnim podacima - zaključuje portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Banka Sankt Peterburg tuži Belgiju zbog oko 110 miliona dolara, koje je ta zemlja blokirala na računima "Euroklira", navodeći da banka nema nikakve veze sa vlastima u Rusiji i da zato ne bi trebalo da trpi evropske sankcije, preneo je belgijski ekonomski list "Eko". Zastupnik Banke Sankt Peterburg kaže da ruski preduzetnici imaju akcije na računima u "Eurokliru" i da je sve zamrznuto čak i ako preduzetnici nemaju nikakve veze sa sankcionisanim režimom. Belgijske institucije za sada se nisu oglasile povodom tužbe.
KIJEV ZAPLENIO IMOVINU RUSIJE
UKRAJINA je lane zaplenila imovinu Rusije i Belorusije u vrednosti od 1,3 milijarde dolara, a biće usmerena na obnovu zemlje, saopštio je Biro za ekonomsku bezbednost Ukrajine. Među oduzetom imovinom su stambene i poslovne zgrade, bankovni računi, imovina, automobili, mineralna đubriva, apoteke, benzinske pumpe, vagoni, robne marke, finansijske institucije, fondovi, zemljište, minerali.