PET ČUDA ALTAJA: Kakve tajne krije „kolevka sveta"

Republika Altaj u Rusiji nosi ime po Altajcima, narodu turkijskog porekla, s tradicionalnim šamanskim verovanjima, koji su, nakon Rusa (oko 57 odsto) drugi narod po brojnosti na tom području (34 odsto). Reč al-taj na turkijskim jezicima, kao i na mongolskom, označava „zlato“ (al) i „planinu“ (taj), odnosno „Zlatnu planinu“.

Denisovci – ljudski preci

U Denisovoj pećini, koja se nalazi pored altajske reke Anuj, početkom ovog veka pronađeni su deo prsta devojčice i zub mladića od 18 godina.
Institut za evolucionu antropologiju iz Lajpciga analizirao je ove uzorke, a naučnici su bili iznenađeni kada su utvrdili da oni pripadaju do tada neistraženoj ljudskoj populaciji. Gene zagonetnih ljudi nema nijedan savremeni žitelj planete. Pripadnici te populacije nazvani su „altajskim ljudima“ ili „denisovcima“.
Ako se denisovci posmatraju kroz teoriju evolucije čoveka od majmuna, onda se pretpostavlja da su se u nekom trenutku razvoja udaljili od zajedničke grane i počeli da se razvijaju samostlalno. Ipak, njihov razvoj je zapao u ćorsokak, prenosi portal "Kulturologija.ru".

Turočki pećinski crteži

Na obali altajske reke Bije 1975. godine pronađeno je više od 20 pećinskih crteža losova, koji su svi crvene boje i prikazani u pokretu. Naučnici smatraju da su crteži nastali u 2. veku pre naše ere. Crteži su nazvani po selu Turočak koje se nalazi u blizini.
Na Altaju postoje i drugi petroflifi, ali samo tu, na obalama Bije, drevni umetnici su koristili crveni oker. Ti crteži su, u poređenju s drugim sličnim petroglifima na Altaju, jedinstveni i po svojim razmerama – neki od njih se protežu i na po dva metra.
Interesantno je, takođe, što su crteži naneti na vertikalnu površinu stena s rečne strane i što im se može prići samo s vode, a zimi, kada se reka zamrzne, do njih se može stići po ledu.

Devojka s tetovažom - princeza Ukoka

Na svetoj visoravni Ukok, koja je sama po sebi puna zagonetki, 1993. godine arheolozi su pronašli telo drevne žene, koja je mumificirana pre oko 2.500 godina. Telo je ležalo u drvenom sarkofagu, napravljenom od ariša. Analiza DNK je pokazala da je reč o 25-godišnjoj devojci evropoidne rase s ugro-finskim crtama. Nazvana je „princeza Ukoka“, mada naučnici smatraju da je ta devojka pripadala srednjoj klasi. Lokalni šamani veruju da je to pramajka njihovog naroda.

Dobro su očuvani i odeća devojke i predmeti koji su joj bili stavljeni u ruke, ali su naučnike posebno zainteresovale tetovaže na njenom telu. One predstavljaju divlje, fantastične zveri – svete kozoroge i ovnove, snežnog leoparda, jelena s kljunom grifona i rogovima. Na devojčinom ramenu očuvao se i vrlo složeni ornament. Mumiju istražuju već gotovo 20 godina, ali do sada nije tačno poznato ko je bila ta devojka i kakav su smisao imale njene tetovaže.

Planina Beluha - centar svih vasiona

U hinduizmu, budizmu i džainizmu postoji sveta gora Meru, koju predstavnici tih religija zovu centrom svih vasiona. Prema legendi, njena visina je jednaka trostrukom rastojanju između Zemlje i Meseca. Pojedini filozifi pralikom Meru smatraju najvišu altajsku planinu Beluhu. Navodno, upravo su nju imali u vidu drevni budisti.

Jedan od dokaza ove teorije je, prema drevnim verovanjima, i to što se Meru nalazi na jednakoj udaljenosti od četiri okeana. Planina Beluha je upravo podjednako udaljena od okeana, doduše, tri – Indijskog, Tihog i Severnog ledenog.

Altajski stounhendž

U Čujskoj stepi Altajskog kraja nalazi se Tarhatinski megalitski kompleks, koji takođe zovu „Altajski stounhendž“. Reč je o pet velikih kamenih gromada od po sedam metara s petroglifima, kao i više manjih kamenih blokova.

Istraživači su zaključili da je Altajski stounhendž podignut u periodu od 8. do 6. veka pre nove ere i da su na tom mestu svoje obrede održavali drevni šamani. Kamene gromade su okrenute ka četiri strane sveta i, prema tvrdnjama stručnjaka, imaju veoma čudna magnetna polja. Pojedini turisti čak tvrde da, ako se stane u centar tog kruga koji obrazuju gromade, može da se oseti jaka sila koja telo vuče ka zemlji.

Kamene gromade deluju neobrađeno, ali je analiza pokazala da prvobitno nisu stajale tu, pošto na tom području nema te vrste stena. Prema legendi, tu su ih preneli Skiti.

(Sputnjik)