RUSI NE POVLAČE VOJSKU IZ NUKLEARKE: U Moskvu stiže direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju

Karča je reagovao na izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je kazao da je postignut dogovor da se sa teritorije Zaporoške atomske centrale povuče teško oružje.

Putinov portparol Dmitrij Peskov kategorično tvrdi da teškog naoružanja na teritoriji nuklearke nema, a vojska ne namerava da napusti grad Energodar, i teritoriju nuklearke.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energetiku Rafael Grosi je najavio ponovni dolazak u Moskvu na razgovor o zaporoškoj nuklearki. On tvrdi da bi odlazak ruskih vojnika sa teritorije te nuklearke trebalo da bude deo dogovora sa Ukrajinom.

Grosiju će u Moskvi sigurno objasniti koliko puta je ukrajinska vojska pokušala da desantom pređe na stranu nuklearke i pokuša da je zauzme. Svi desanti su bili neuspešni.

Sredinom septembra Savet Međunarodne agencije za atomsku energiju je na zatvorenom zasedanju doneo, inače neobavezujuću, rezoluciju kojom poziva Rusiju da povuče vojnike iz zaporoške nuklearke, jer to stvara opasnost za zaposlene na objektu. Taj savet ima 35 predstavnika zemalja članica UN. Za rezoluciju je glasalo 26 diplomata, sedam zemalja je bilo uzdržano - Egipat, Južna Afrika, Senegal, Burundi, Vijetnam i Indija - dok su Rusija i Kina bile protiv.

Član Glavnog saveta vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov je kazao da bi odlazak Ruske garde, koja čuva objekat, značio da nuklearka ostaje bez zaštite. Karča tvrdi da je priča o dogovoru o povlačenju Ruske garde iz nuklearke smišljena provokacija. Ističe da je Zapadu atomska centrala interesantna kao mesto za ucenjivanje i razne igre pritisaka.

- Maksimum o čemu se mogu dogovoriti Rusija i Međunarodna agencija za atomsku energiju je bezbednost eksploatacije te nuklearke - objasnio je Karča i dodao da se Agencija bavi samo atomskom bezbednošću i ne odlučuje ko će čuvati nuklearku.

Posle prethodne posete Zaporoškoj atomskoj centrali Grosi je kazao novinarima da je gađanje nuklearke "igra vatrom" i apelovao da se prestane sa tim. U Moskvi zameraju Grosiju što ne kaže ko gađa nuklearku, ali on to izbegava, jer ne želi da se zamera Zapadu, koji je na strani vlasti u Kijevu.

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu nazvao je napade ukrajinske vojske na nuklearku "atomskim terorizmom". On kaže da ruski PVO uspeva da obori većinu projektila i dronova kojima gađaju Ukrajinci, ali neki su, ipak, pogodili objekat.

Ruska garda od marta 2022. godine čuva zaporošku nuklearku, inače najveću u Evropi.

Misija Međunarodne agencije za atomsku energiju je posle posete u septembru predložila da se oko nuklearke napravi "zona bezbednosti", pogotovo što su u avgustu bili učestali napadi na nju. U Moskvi su pokušavali da objasne da svi napadi na nuklearku dolaze sa ukrajinskih artiljerijskih položaja. S druge strane, Ukrajina je pokušavala da ubedi javnost kako Rusi sami sebe gađaju u nuklearki, što je apsurd.

Rakete i dronovi leteli od jutra

SKORO u svim većim gradovima Ukrajine, juče su, od jutra, zavijale sirene, upozoravajući na napade raketa i dronova. Prvi su, u skloništa, bežali stanovnici Odeske oblasti, a zatim Nikolajeva. Kasnije su stizala saopštenja o eksplozijama u Zaporožju, Harkovu, Vinici, Krivom Rogu i na kraju Kijevu. Oboreno je mnogo bespilotnih letelica i raketa, ali ih je mnogo došlo do cilja, pa je veliki deo Ukrajine ostao bez struje. Ne rade metro, javni i železnički transport. Veoma je oštećena energetska infrastruktura na jugu i istoku zemlje. Rusi gađaju energetske objekte, vojna skladišta i fabričke pogone u kojima se pravi ili popravlja vojna tehnika.

Poslednji raketni napad je, inače, svojevrsni revanš za svakodnevno gađanje ukrajinskih artiljeraca civilnih objekata u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, odakle svakodnevno stižu vesti o desetinama ranjenih i ubijenih civila jer ukrajinske rakete padaju ne samo na stambene zgrade već i na škole, dečje vrtiće i bolnice.