KISINDŽER O IZBEGAVANJU NOVOG SVETSKOG RATA: Nalazimo se na prekretnici zbog situacije u Ukrajini

Kisindžer se, naime, ponovo zalaže za prekid vatre duž granica na kojima se 24. februara razbuktao sukob, a o teritoriji Krima koju je Rusija pripojila pre gotovo jedne decenije, prema njegovom mišljenju, naknadno bi moglo da se pregovara.

- Ako predratna linija podele između Ukrajine i Rusije ne može da se postigne borbom ili pregovorima, mogao bi se istražiti i princip samoopredeljenja. Referendumi o samoopredeljenju pod međunarodnim nadzorom mogli bi da se primene i na posebno podeljene teritorije koje su tokom vekova više puta prelazile iz države u državu - uverava Kisindžer.

Ovim bi se, navodi on, potvrdila "sloboda Ukrajine", ali i definisala nova međunarodna realnost, posebno kada se govori o Centralnoj i Istočnoj Evropi. Rusija bi, kako je dodao, trebalo da pronađe svoje mesto u ovakvom sistemu.

A kakvo će u tom novom Kisindžerovom sistemu biti mesto Rusije?

- Za neke je poželjan ishod da Rusija posle rata postane nemoćna. Ne slažem se. Uz svu svoju sklonost nasilju, ona je više od pola milenijuma davala odlučujući doprinos globalnoj ravnoteži i ravnoteži snaga. Njenu istorijsku ulogu ne treba degradirati - naglašava Kisindžer.

"Vojni neuspesi Rusije", kako on navodi, nisu eliminisali njen globalni nuklearni domet, pa je baš to zemlji i omogućilo da zapreti eskalacijom u Ukrajini.

- Čak i ako se ta sposobnost umanji, raspad Rusije ili uništavanje njene sposobnosti za stratešku politiku mogao bi njenu teritoriju od 11 vremenskih zona da pretvori u sporni vakuum. Ruski konkurenti mogli bi da odluče da svoje sporove reše nasiljem, a druge zemlje da nastoje da svoja teritorijalna potraživanja ostvare silom. Sve ove opasnosti bi bile pojačane prisustvom hiljada nuklearnih bojevih glava koje Rusiju čini jednom od dve najveće nuklearne sile na svetu - upozorava Kisindžer.

Kisindžer objašnjava i da potraga za mirom i redom ima dve komponente - težnju za bezbednošću i zahteve za pomirenjem.

- Ako ne možemo da postignemo oboje, nećemo moći ni jedno ni drugo. Put diplomatije može izgledati komplikovano i frustrirajuće. Ali napredak ka tome zahteva i viziju i hrabrost da se krene na putovanje - upozorava on.

Iz Moskve su već stigle pozitivne reakcije na Kisindžerov predlog, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da će Kremlj "sa velikim interesovanjem analizirati njegov predlog" o referendumu, ali je dodao da "do sada, nažalost, nije bilo ovakve prilike".

Opasnosti "autonomnog" oružja

Svetski lideri bi, smatra ovaj diplomata, morali da razmisle i o dugoročnoj strategiji za  obuzdavanje visoke tehnologije i veštačke inteligencije.

- Autonomno oružje već postoji, sposobno je da definiše, procenjuje i cilja pretnje i na taj način je u poziciji da započne sopstveni rat. Jednom kada se pređe granica u ovoj oblasti, a visoka tehnologija postane standardno oružje i kompjuteri glavni izvršioci strategije – svet će se naći u stanju za koje još uvek nema utvrđen koncept - iznosi on zlokobno predviđanje.

Kisindžer se pita i kako bi lideri mogli nešto da kontrolišu, kada kompjuteri propisuju strateške instrukcije u obimu i na način koji ograničava i ugrožava ljudski doprinos?

- Kako se civilizacija može očuvati usred takvog vrtloga oprečnih informacija, percepcija i destruktivnih sposobnosti - pita se američki političar.

Ko je Henri Kisindžer?

Henri Kisindžer je političar i diplomata koji je ujedno i dobitnik Nobelove nagrade za mir, a mnogi ga smatraju i "patrijarhom svetske diplomatije".

Igrao je važnu ulogu u američkoj politici između 1969. i 1977. godine, dok je bio na poziciji državnog sekretara. U velikoj meri doprineo je popuštanju zategnutosti odnosa SAD sa Sovjetskim Savezom i Kinom sedamdesetih godina prošlog veka, a važna je bila i njegova uloga u smirivanju izralesko-arapskih tenzija.

Kisindžer koji inače u maju puni 100 godina, poznat je i kao kritičar stava SAD o priznanju BiH, a na zapadne zvaničnike apelovao je i da se ne mešaju u rat Srba i Hrvata.

Povodom sukoba u Ukrajini, ranije je poričio i da bi bilo "fatalno da Zapad zaboravi poziciju moći Rusije u Evropi, kao i da bi Ukrajina trebalo da bude most između Evrope i Rusije.

Američke medije koji su ruskog lidera poredili sa Hitlerom, upozorio je i "da bi se razumeo Putin, mora se čitati Dostojevski, a ne "Majn kampf".

(RT)