KIJEV STRAHUJE OD LUKAŠENKA: Rasprava u Ukrajini da li će beloruska vojska s ruskom da krene u rat i da se tako otvori "beloruski front"

Strahuju da bi iz Belorusije mogao da usledi napad na Ukrajinu i tako, kao klin, dođe do prodora ka jugu. Umiruje ih šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov koji, kao i Amerikanci, kaže da ne vidi pripremu vojske sa druge strane granice.

Sekretar Saveta bezbednosti i odbrane Ukrajine Aleksej Danilov tvrdi kako su u Kijevu znali da će ovih dana u Belorusiji biti vojne vežbe, mada su u Minsku izjavili da je predsednik Aleksandar Lukašenko nenajavljeno naredio da se proveri bojeva gotovost jedinica da, ako zatreba, brane zemlju. U Minsku smaraju da Belorusiji preti najveća opasnost iz Poljske.

Zamenik načelnika Generalštaba Aleksej Gromov izjavio je da "teoretski" 15.000 beloruskih vojnika, zajedno sa devet hiljada ruskih, dislociranih u Belorusiji, mogu da krenu u napad na Ukrajinu. No, načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane general Kiril Budanov tvrdi da beloruska vojska ne namerava da napada Ukrajinu.

Objasnio je da Rusi šalju u Belorusiju sredstva za njenu odbranu, ne za napad.

Ali, samo dan posle televizijskog nastupa generala Budanova iz ukrajinskog Generalštaba je stigla informacija o mogućem napadu iz Belorusije, mada nemaju informacija da se koncentriše vojska u delu Belorusije koji se graniči sa Ukrajinom. Drugi čovek ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki ističe da je u Belorusiji oko 9.000 ruskih vojnika.

U prognoze se uključio i američki Institut za izučavanje rata koji smatra da beloruski oficiri nisu za rat protiv Ukrajine, a Lukašenko ne može da rizikuje da izgubi njihovu podršku. Zbog toga Amerikanci procenjuju da će Belorusija samo dati dozvolu da Rusi koriste njen vazdušni prostor. Taj američki insitut je već spekulisao oko nedavnog boravka ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua u Minsku i, bez ikakvih dokaza, tvrdi kako je došao da vrši pritisak na Lukašenka da se Belorusija priključi vojnoj operaciji u Ukrajini.

Ruski parlamentarac Konstantin Zatulin kaže da se panični razgovori u ukrajinskoj prestolnici vode zbog toga što je Kijev blizu granice Belorusije.

- Ulazak vojske iz Belorusije brzo bi mogao da preseče saobraćajnice kojima se dostavlja municija i oružje ukrajinskoj vojsci na istočnom frontu - objašnjava Zatulin.

Nesporno je da su u februaru, na početku ruske vojne operacije, jednim delom trupe ušle sa teritorije Belorusije.

- Posle pregovora 29. marta u Instabulu ruska vojska se povukla iz Kijevske oblasti.

Koliko je to bio rezultat zaista dobre volje, a koliko su bili prisiljeni da se povuku, jer plan nije bio napravljen promišljeno, ne znam - kazao je Konstantin Zatulin i dodao da se u Kijevu sada boje da se sve ne ponovi.

U oktobru su Rusija i Belorusija formirale zajedničku grupu vojnika i to je jedan od razloga za strah, pa je Kijev uložio dosta sredstava da ojača granicu ka Belorusiji.

U Minsku ponavljaju da nemaju nikakvih planova da ratuju sa Ukrajinom. Na drugoj strani, ukrajinski mediji često pišu o kako se navodono priprema atentat na "diktatora i nepriznatog predsednika", kako zovu Lukašenka. Početkom ovog meseca Lukašenko je kazao novinarima da raste broj provokacija sa druge strane beloruskih granica.

ODLUKA SEJMA "ANTIRUSKA HISTERIJA"

PORTPAROL Kremlja Dmitrij Peskov, ocenio je da odluka poljskog Sejma da Rusiju označi kao "državu koja sponzoriše terorizam", a Moskvu proglasi odgovornom za avionske nesreće 2010. i 2014. godine, predstavlja antirusku histeriju. On smatra da poljske vlasti odbijaju da se suoče sa istinom i priznaju realnost onoga što se dogodilo. Donji dom poljskog parlamenta rezoluciju je usvojio sa 494 glasa "za", 58 "protiv" i 44 "uzdržanih".

SPORNA NOVA AMBASADORKA SAD

PORTPAROLKA MIP Rusije Marija Zaharova dovela je u pitanje podobnost Lin Trejsi koju je predsednik SAD Džo Bajden predložio za buduću ambasadorku u Moskvi. Zaharova je sugerisala da je malo verovatno da će Moskva prihvatiti njeno imenovanje zbog komentara o sankcijama protiv Rusije, dodavši da bi Trejsi, ambasadorka SAD u Jermeniji od 2019. godine, morala da pokaže spremnost za konstruktivnu saradnju kako bi se izbegla "nenadoknadiva šteta" po Rusiju i SAD.

POSLE BUNDESTAGA, I U EU REZOLUCIJa O NAVODNOM GENOCIDU

"HOLODOMOR" - DRUGI PUT

EVROPSKI parlament usvojio je juče rezoluciju kojom se "holodomor" u Ukrajini 1932-1933. proglašava za genocid. Dokument je podržalo 507 parlamentaraca, protiv je bilo 12, a uzdržanih 17. Nedavno je istu rezoluciju usvojio i nemački Bundestag. Rezolucije EP o spoljnopolitičkim pitanjima nisu pravno obavezujuće, ali se očekuje da ostale evropske institucije slede mišljenje poslanika. nI.S.

PAPA FRANjA SE IZVINIO RUSIJI

PAPA Franja se diplomatskim kanalima izvinio Rusiji zbog izjave da su posebno žestoki u ratu u Ukrajini Čečeni i Burjati. Predstavnica MIP Rusije Marija Zaharova saopštila je da su dobili iz Vatikana izvinjenje u kome se kaže da se "Sveti presto sa dubokim uvaženjem odnosi prema svim narodima Rusije, njihovoj veri i kulturi kao i drugim narodima sveta".

Papina ocena o surovosti Čečena i Burjata za američki jezuitski list izazvala je ogorčenje u Rusiji.Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je izjavio da je papa žrtva zapadne propagande. U Moskvi kažu da je za poštovanje što su u Vatikanu shvatili svoju grešku.

- Sposobnost da se prizna greška sve ređe se sreće u savremenom međunarodnom opštenju.

Priznanje greške u Vatikanu govori da umeju da vode dijalog i slušaju sagovornika. Zbog tog smatramo da je incident završen - kazala je Zaharova.

To ipak ne znači da će rukovodstvo u Kremlju prihvatiti i želju pape da dođe da pregovara sa Putinom. Bez obzira na to što u Moskvi poštuju poglavara rimokatolika svesni su da on nema velikog uticaja na rukovodstvo u Vašingtonu koje, preko marionetskog predsednika Vladimira Zelenskog u Kijevu vuče glavne poteze. Osim toga, papa u Rusiju može da dođe samo na poziv patrijarha Kirila, a za to sada nema jakih razloga. B.V.