NEMAČKA NEĆE ISPUNITI CILJ NATO-A: Potrošiće manje nego što je Šolc obećao

U međuvremenu, mediji, pozivajući se na vladin dokument, tvrde da je Berlin ipak uspeo da izdvoji 10 milijardi evra (10,5 milijardi dolara) za kupovinu američkih borbenih aviona F-35A Lajting 2.

U nedelju su novine Rheinische Post, pozivajući se na izveštaj Nemačkog ekonomskog instituta sa sedištem u Kelnu, saopštile da će cilj od 2% potrošnje na odbranu ostati nedostižan za zemlju do 2026. Istraživači su tvrdili da čak 100 milijardi evra za specijalnu odbranu finansirana dugom fond stvoren ranije ove godine neće promeniti situaciju.

Cilj je „daleko, a čak ni nabavke [koje su] neophodne u kratkoročnom periodu ne napreduju“, upozorili su istraživači, a prenosi Post. Studija je ukazala na nedavna povećanja cena, kao i na kašnjenje u proizvodnji vojne opreme kao očigledan neuspeh Berlina da dostigne svoj cilj. Da bi postigla taj nivo, nemačka vlada bi morala da poveća svoj redovni budžet za odbranu „za najmanje 5 odsto“, ocenjuje se u izveštaju.

Kancelar Šolc je prvobitno obećanje dao 27. februara, nekoliko dana nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu.

Prema NATO-u, Nemačka je bila na putu da potroši ekvivalent od 1,44% svog BDP-a na odbranu 2022. Na veliku ljutnju Vašingtona, Berlin je godinama odbijao da svoje vojne troškove uskladi sa smernicama bloka. Bajdenov prethodnik u Beloj kući, Donald Tramp, više puta je kritikovao saveznika, insistirajući da je „Nemačka bogata zemlja i da moraju da plate“.

U međuvremenu, u ponedeljak je Blumberg, pozivajući se na „vladin dokument“, izvestio da je Šolcov kabinet izdvojio 10 milijardi evra (10,5 milijardi dolara) za kupovinu 35 borbenih aviona pete generacije F-35A Lajting 2 od SAD. Prema članku, Berlin planira da finansira posao iz svog specijalnog fonda od 100 milijardi evra, a prve isporuke se očekuju 2026.

Međutim, AFP, izvještavajući o poverljivom pismu odboru za budžet nemačkog parlamenta, tvrdi da su zvaničnici zabrinuti zbog "kašnjenja i dodatnih troškova" povezanih sa kupovinom. U dokumentu se navodno navodi da Berlin možda neće izvršiti neophodne nadogradnje vazdušne baze Bučel, za koju se očekuje da će biti dom za nove mlaznjake, na vreme do njihovog dolaska.

Od kraja Hladnog rata, u Nemačkoj je više puta izražena zabrinutost zbog onoga što su neki stručnjaci i političari opisali kao ozbiljne neadekvatnosti oružanih snaga (Bundesvera). U 2019, parlamentarni izveštaj je otkrio da je manje od 50 odsto njegovih tenkova, brodova i aviona bilo spremno za upotrebu u bilo kom trenutku. Poslanici su takođe upozorili na prekomernu birokratiju u nemačkoj vojsci, kao i na njen neuspeh da privuče nove regrute.

Vlasti su, međutim, uglavnom zatvarale oči pred problemima sve dok kancelar Šolc nije najavio temeljno preispitivanje odbrambene politike zemlje kao odgovor na rusku vojnu akciju u Ukrajini. Zarekao se, između ostalog, da će Bundesver zasititi neophodnim tehnikom i opremom.