POČINJE NAJDUŽE SUĐENJE U BRISELU: Na optuženičkim klupama teroristi odgovorni za napad na aerodrom i metro 2016. godine

Tog dana, u dva bombaška napada organizovana od strane terorističke organizacije „Islamska država” ubijene su 32 osobe, a 340 teško ranjeno na aerodromu Zaventem i u metro stanici Malbek, na nekoliko stotina metara od kvarta gde su smeštene evropske institucije.

Očekuje se da ovo bude jedno od najdužih suđenja u istoriji Belgije i moglo bi trajati devet meseci. Skoro 1.000 ljudi se pridružilo kao građanske stranke, a očekuje se saslušanje više od 350 svedoka. Na optuženičkoj klupi sedeće Salah Abdeslam, poslednji preživeli iz terorističkih napada u Parizu 2015. godine, i Mohamed Abrini, koji je odustao od detonacije svoje bombe na Zaventemu. Na klupu će sesti i Osama Kraiem, Sofien Aiari, Ali el Haddad Asufi, Herve Baiinga Muhirva, Bilal el Makhoukhi, kao i braća Smail i Ibrahim Farisi. Optužen je i Belgijanc Usami Ataru, za koga se pretpostavlja da je mrtav.

Odgovornost za napad je tada preuzela teroristička organizacija „Islamska država”, ista džihadistička ćelija kao i ona odgovorna za napade u Parizu 13. novembra 2015, čiji su članovi skoro svi bili iz briselskog kvarta Molenbek. Šestorici od 10 optuženih, uključujući Salaha Abdeslama i Mohameda Abrinija, već je bilo suđeno pred specijalnim porotničkim sudom u Parizu, a suđenje je završeno krajem juna. U Parizu im je bilo suđeno za napade u kojima je poginulo 130 ljudi.

Briselsko suđenje je bilo odloženo više meseci zbog toga što se smatralo da kabine za optužene nisu u skladu sa evropskim pravom i koje su, prema odbrani, predstavljale problem. Kabina je bila podeljena na pojedinačne staklene zatvorene ćelije, što je izazvalo negodovanje među advokatima odbrane sredinom septembra. Predsednica suda Lorans Masart im je dala za pravo i potražila demontažu kabine. Ona je ocenila da oprema krši prava odbrane, posebno smatrajući da je prekršen princip „pravičnog suđenja“ koji brani Evropska konvencija o ljudskim pravima, zbog toga što zatvorene ćelije ograničavaju komunikaciju između optuženih i njihovih advokata. Ovi radovi su bili završeni 14. novembra, a zatim se prešlo na saziv 800 građanki i građana, da bi se formirala porota od 12 redovnih porotnika i 24 zamenika.

Suđenje za napad 13. novembra 2015. godine u Parizu je već delimično omogućilo da se shvati kako je ova ćelija bila postavljena, koji su bili akteri i koji je bio njihov cilj. Briselsko suđenje će pre svega omogućiti da se čuju svedočenja žrtava. Javnost očekuje od države priznanje statusa žrtava jer u Belgiji ne postoji javni kompenzacioni fond za žrtve terorizma, kao što je to slučaj u Francuskoj. Kako javljaju mediji u Belgiji, u trenutku otvaranja suđenja i skoro šest godina od napada, neke od žrtava još nisu dobile ni evro odštete.