POGREŠNI NEKROLOG "KUMOVAO" NOBELOVOJ NAGRADI: "Novosti" u Parizu, gde je pre 127 godina stvoren osnivački akt najvećeg svetskog priznanja

Kada je osetio da mu se bliži kraj, slavni švedski industrijalac i hemičar odlučio je da uzme pero u ruke i zavešta pokolenjima svojevrsnu nadoknadu za oprost greha nastalih u vezi s njegovim najvećim izumom, dinamitom, koji je naneo dosta zla planeti.

Centralna pariska ulica Rivoli koju su gradske vlasti odnedavno prepustile gradskom prevozu i biciklistima, prohladni novembar, koraci zgrću zlatne listove koji u slobodnom letu pristižu iz obližnjeg parka Tiljeri. Jedna od masivnih vrata ispod dugačkih kolonada, nedaleko od Trga Konkord, vode ka misterioznom Švedsko-norveškom krugu. Tepihom na mermernim stepenicama zgrade osmanovskog tipa visokih plafona, stiže se do drugog sprata gde se krojila istorija čovečanstva.

Unutra je Alfred Nobel napisao testament koji danas krasi njegovu kancelariju. Vrata nam učtivo otvara Kamila Stenberg zadužena za funkcionisanje ovog nesvakidašnjeg prostora. Švedsko-norveški krug je zamišljen kao zatvoreni klub u kom se okupljaju zaljubljenici u skandinavsko nasleđe.

Gospođa Stenberg je ljubazna, dozvoljava nam da na trenutak zavirimo u svetske tajne, dostupne samo članovima ovog kluba. Vremena imamo malo, svega nekoliko minuta. Za to veče sprema se koncert.

Naš domaćin nas u žurbi provodi kroz nekoliko prostorija izuzetno luksuznog stana koje služe kao bar, restoran, konferencijska sala, sve do dugačke sobe u dnu na čijem kraju je postavljen izrezbareni sto. Za njim je sedeo Alfred Nobel. Kroz prozor, Park Tiljeri u svim jesenjim bojama tone u prvi sumrak. Ova živa impresionistička razglednica je i njega inspirisala dok je pisao i razmišljao o sadržaju sudbonosne oporuke.

Na radnoj ploči, postavljena metalna pločica sledeće sadržine: "Za ovim stolom Alfred Nobel je 27. novembra 1895. godine potpisao testament kojim je ozvaničio Nobelovu nagradu za fiziku, hemiju, medicinu, literaturu i mir". Prva je dodeljena 1901. godine, a 1969. dodata je i ona za ekonomiju. Iznad stola, uramljene četiri istorijske stranice.

Alfred Nobel je rođen 21. oktobra 1833. u Stokholmu. Imao je devet godina kada se njegov otac, industrijalac, nastanio u Sankt Peterburgu. Kao osamnaestogodišnjak, otišao je na studije u SAD, a zatim i u Pariz. Vratio se potom u Švedsku i radio na istraživanju dinamita. Upravo su mu kontrola nitroglicerina i stvaranje eksploziva doneli bogatstvo. Ne bez visoke cene: u jednom od opita poginuo mu je najmlađi od trojice braće, Emil, 1864. godine. Patent dinamita je zaštitio 1867, a iste godine prvi put je iskorišćen u jednom rudniku u Engleskoj.

U Pariz se preselio 1875. Osim što se bavio opitima i bio industrijalac, voleo je da piše pisma i, s manje uspeha, pesme i pozorišne komade. Njegov pogled na život se naprasno promenio 1888. godine kada je jedan francuski žurnal, greškom, objavio tekst o njegovoj smrti, uz nekrolog sledeće sadržine: "Umro je trgovac smrću. Doktor Alfred Nobel, koji je stekao bogatstvo nalazeći način da ubije što više ljudi, brže nego ikada pre, preminuo je juče." To ga je trglo, pa je odlučio da ostane u istoriji poznat po nečemu pozitivnijem. Tako mu je kasnije sinulo da zasnuje Nobelovu nagradu.

Kada je preminuo, za sobom je ostavio 355 patenata i 80 preduzeća u dvadesetak zemalja. Zaveštao je ondašnjih 31,5 miliona švedskih kruna, odnosno preko četiri miliona tadašnjih dolara, u fond za nagradu. Nobelova fondacija danas raspolaže s oko 4,6 milijardi kruna, odnosno oko 430 miliona evra, i uvećava se za oko devet odsto godišnje. Laureati dobijaju oko milion.

Iako se govori drugačije, Alfred Nobel je, ipak, mislio i na svoje naslednike. Nije se ženio, niti je imao dece, ali je zato ostavio oko milion kruna dvema kćerkama njegovog brata Roberta, saradnicima i prijateljima. Preminuo je u svojoj vili u Sanremu 1896, na rukama služavke, bez porodice, a sahranjen je u Stokholmu.

- Uspeli smo da nabavimo otisak s njegovog posmrtnog odra - kaže madam Stenberg i pokazuje na gipsanu masku s Nobelovim likom na radnom stolu.

Švedski klub u Parizu osnovan je daleke 1891. i jedan je od najstarijih klubova ovakve vrste ove zemlje u inostranstvu.

- Alfred Nobel je bio osnivač i jedan od prvih članova Kruga. Ostavio nam je ovaj prostor - ističe naša sagovornica.

Danas njegova radna soba u Švedsko-norveškom krugu nosi ime Nobelov salon. U dnu je biblioteka, a na zidovima su okačene umetničke slike švedskih majstora. Neki ovaj Krug zovu i "misterioznim" mestom.

- To je zbog toga što je pomalo "skriveno", pa ga ne poznaju svi - "skida" misteriju naša sagovornica. - U naš restoran na skandinavske specijalitete u poslednje vreme na ručak dolazi sve više ljudi. Organizujemo džez-večeri, kulturne događaje.

Na povratku, muzičari se i dalje uvežbavaju za nastup, baršun udobnih fotelja čeka prve goste. Već su postavljeni tanjiri za večernji servis. Istim onim mermernim stepenicama, ponovo na ulici. A tamo, sve što ima smisla, kud kod da se čovek okrene, ako bude na polzi čovečanstvu, biće nagrađeno Nobelovom nagradom.

IZOSTAVIO MATEMATIČARE

ANEGDOTA kaže da na spisak nagrada Nobel nije hteo da uvrsti i matematiku, da bi izbegao da ona jednoga dana dođe u ruke izvesnog Gosta Magnusa Mitag Leflera, koji mu je preoteo ljubav njegovog života, Bečlijku Sofi Hes. Oni malo realniji posmatrači vele da je gospođicu Hes, dvadesetogodišnjakinju, Nobel sreo davno pre pisanja testamenta, kada je imao 42, a da je njegov konkurent Mitag Lefler tada bio tek student matematike bez ikakvih naznaka da bi mogao kasnije da ostvari briljantnu karijeru vrednu priznanja.

Smatra se da matematika nije na Nobelovom spisku jer je u to vreme već postojala skandinavska nagrada za ovu disciplinu. Ipak, ostalo je zabeleženo i to da Alfred Nobel, lično, nije voleo matematiku.