JERMENIJA NEZADOVOLJNA: Pašinjan odbio da potpiše deklaraciju ODKB
PREMIJER Jermenije Nikol Pašinjan izjavio je da je odbio da potpiše deklaraciju Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i ocenio da je nacrt deklaracije Saveta o zajedničkim merama za pružanje pomoći Jermeniji nedovršen.
Prema njegovim rečima, Jermenija predlaže da se odlukom Saveta za kolektivnu bezbednost ubrza neophodan političko-diplomatski rad sa azerbejdžanskom stranom u cilju momentalnog i bezuslovnog povlačenja azerbejdžanskih trupa sa suverene teritorije Jermenije na prvobitne položaje na kojima su se nalazile 11. maja 2021. godine.
Pašinjan je napomenuo da je takva pozicija važna, ne samo zbog obnavljanja teritorijalnog integriteta njegove zemlje, već i zbog "odvraćanja Bakua od dalje agresije". Upozorio je da postoji rizik od eskalacije tenzija, o čemu je krajem oktobra izvestio generalni sekretar ODKB Stanislav Zas.
Ocenio je da neusvajanje pomenute odluke može značiti ne samo da ODKB odustaje od savezničkih odnosa, nego je Azerbejdžan može tumačiti kao da je "ODKB dao zeleno svetlo za dalju agresiju protiv Jermenije".
Prema njegovim rečima, to je u suprotnosti sa "duhom i smislom" temeljnih dokumenata ODKB.
- Stoga smatram da nacrt 'Deklaracije Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB i o zajedničkim merama za pružanje pomoći Jermeniji' koji je podnet na potpisivanje nije dovršen i da, uz sve dužno poštovanje, nisam spreman da potpišem ta dokumenta u ovom obliku - rekao je Pašinjan, prenosi RT.
Prema njegovim rečima, nije bilo moguće postići konsenzus o svim pitanjima, ali je doneto 15 od 17 odluka.
Samit ODKB održava se danas u Jerevanu. Njemu prisustvuje i ruski predsednik Vladimir Putin. Članice ODKB su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija i Tadžikistan.
Krajem septembra 2020. u Nagorno Karabahu obnovljena su borbena dejstva Jermenije i Azerbejdžana koja su bila nastavak dugogodišnjeg sukoba i u kome je stradao veliki broj civila.
U novembru je u Sočiju održan trilateralni sastanak lidera Rusije, Jermenije i Azerbejdžana na kome je razgovarano o rešavanju krize. Dogovoreno je da se strane uzdrže od upotrebe sile ili pretnje njenom upotrebom, razgovaraju i rešavaju sva problematična pitanja isključivo na osnovu međusobnog priznavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica u skladu sa Poveljom UN i Deklaracijom iz Alma Ate iz 1991. godine.