RAKETA SATANA 2 – POGLED IZNUTRA LEDI SRCA GENERALA NA ZAPADU! Rusija podelila detaljne fotografije jedne od najsmrtonosnijih ICBM

П. З. С. /eurasiantimes.com 22. 11. 2022. u 17:59

RUSKI državni mediji prvi put su javno objavili fotografije tela (nosača za teret) interkontinentalne balističke rakete R-36M2, koji sadrži nuklearne bojeve glave tog oružja.

Foto: Printskrin Jutjub

Ova raketa, koja se na Zapadu naziva i SS-18 Mod 5 Satana/Sarmat, sadrži jedan od najvećih kapaciteta za ICBM, što je čini jednom od najopasnijih projektila na svetu.
Mehanizam za isporuku više bojevih glava različitim ciljevima poznat je kao „višestruko nezavisno ciljano vozilo za ponovni ulazak“ ili MIRV.

Detaljne slike tela R-36M2 je prvi objavio na Tviteru Dmitrij Kornev, ruski vojni analitičar na svom blogu „Vojna Rusija“.

Snimak je objavljen nakon prvog punog lansiranja ICBM RS-28 Sarmat ICBM u aprilu 2022. Slike koje je Kornev postavio na internet jasno pokazuju koliko je R-36M2 veliki jer pokazuju samo veličinu nosača za teret.

U nosač može stati do 14 bojevih glava, raspoređenih u dva reda od po sedam. Kornjev veruje da svaka od ovih raketa obično nosi deset bojevih glava.
Umesto toga, preostala četiri slota su zauzeta mamcima i drugim alatima dizajniranim da otežaju protivničkim trupama da presreću dolazeće projektile.

Postoji određena neslaganja oko procenjene snage ovih bojevih glava, sa nekoliko izveštaja koji tvrde da su u opsegu od 550-750 kilotona, dok neki tvrde da bi mogle biti smrtonosnije, u rasponu između 750 kilotona i jedne megatona.

Kornev je takođe objavio snimke ekrana na kojima je prikazano nekoliko objekata ispred nosača, uključujući ono što izgleda kao mamci ili barem makete.

Čini se da nosač ima četiri odvojena raketna motora pozadi koji bi ga lansirali u svemir, a zatim isporučili njegove bojeve glave i mamce preko brojnih ciljeva duž unapred određenog kursa.

U međuvremenu, Kornev je rekao da je izbočina ruske rakete komponenta sistema za odvajanje nosnog konusa od ostatka nosača korisnog tereta kako bi se oslobodile bojeve glave i mamci.


R-36 (SS-18 Satan) Interkontinentalna balistička raketa

Nepoznato je zašto su Rusi sada odlučili da ove R-36M2 pokažu u javnosti. RS-28 Sarmat, takođe poznat kao SS-Ks-30 Satan 2, je namenjen da u potpunosti zameni ove rakete. Međutim, nije poznato kada će Satana 2 biti stavljen u službu.
Sovjetski Savez je počeo da radi na R-36M2, dvostepenoj ICBM sa silosom na tečno gorivo, početkom 1980-ih, kao efikasnijom zamenom za ranije verzije R-36M. Tokom 1970-ih, R-36M je počeo da zamenjuje ranije rakete serije R-36.

R-36M, koji je dizajnirao Konstruktorski biro Južnoje za Sovjetski Savez, poslužio je kao osnova za R-36M2. Ovaj sistem naoružanja sastojao se od interkontinentalne balističke rakete modifikovane od ranije sovjetske rakete i uskladištene u ojačanim silosima.
R-36M2, koji se često naziva teška ICBM, je masivan, prečnika skoro 10 stopa (tri metra) i težine nešto više od 211 tona kada je potpuno napunjen gorivom, prema Federaciji američkih naučnika (FAS).

Novosti

Uporedno, LGM-30G Minutmen (Minuteman) 3 američkog vazduhoplovstva meri nešto manje od 60 stopa (18,3 metra) u dužinu, širok je pet i po stopa (1,67 metara) i teži nešto manje od 40 tona kada se ispali.

Familija raketa R-36M je kategorisana kao „teška“ zbog svoje ogromne veličine i snage. R-36M i njegove varijacije bili su u središtu pregovora o kontroli naoružanja između SSSR-a i Sjedinjenih Država tokom značajnog dela druge polovine 20. veka. Ovi pregovori su doveli do ograničenja ukupnog broja izgrađenih i raspoređenih R-36M.
Prošireni domet rakete zabrinuo je zapadne analitičare jer veruju da bi je Rusija mogla upotrebiti sredstvo prvog udara. Važnost sistema naoružanja u pregovorima o kontroli naoružanja više puta je pokazala koliko ozbiljno Zapad shvata ovaj projektil kao verodostojnu pretnju.

R-36M2 je sistem naoružanja hladnog lansiranja, za razliku od svog Minutmen 3 kolege iz Sjedinjenih Država. Ova sposobnost omogućava da se raketa rasporedi bez ozbiljnog oštećenja silosa u kome je smeštena.

Američke rakete su „vruće lansirane“, što odgovarajuće raketne silose čini beskorisnim nakon lansiranja. U slučaju dugotrajne nuklearne konfrontacije između Rusije i Sjedinjenih Država, ovaj tehnološki disparitet mogao bi se pokazati kao značajna prednost za Moskvu.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pogledajte više