KORIBKO: Zelenski lagao ceo svet o napadu Moskve na članicu NATO i tražio da vojni savez odgovori

Бранко ВЛАХОВИЋ 19. 11. 2022. u 07:00

PREDSTAVNICI SAD su poslednjih dana intenzivno kontaktirali sa saveznicima u Evropi, kao i sa najbližim saradnicima ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i savetovali im da opreznije komentarišu pad dve rakete na poljsku pograničnu teritoriju, navodi portal "Politiko", pozivajuće se na izvore u Beloj kući.

Foto AP

Predstavnici američke Bele kuće sugerisali su saveznicima da ne daju kategorične ocene dok se ne završi istraga. Koliko je moćan uticaj Vašingtona, videlo se po tome što su i Poljaci prestali da napadaju Rusiju da su to njihove rakete. Buka koju je dizao Zelenski bila je sračunata da se pad raketa na teritoriju Poljske računa kao napad na članicu NATO i da vojni blok kolektivno mora da reaguje.

Portal američkog Instituta za mir i razvoj objavio je članak komentatora Endrua Koribka, u kom se Zelenski optužuje da laže s ciljem da počne oružani konflikt Rusije i SAD.

- Ukrajinsko rukovodstvo je odlično znalo da su njene jedinice pokušale sistemima S-300 da obore ruske rakete. Tako su pale dve rakete u poljsko prigranično mesto. Iako je sve to znalo, ukrajinsko rukovodstvo je želelo da se rasplamsa treći svetski rat. Zelenski je lagao ceo svet o ruskom napadu na članicu NATO i tražio da vojni savez odgovori udarom na Ruse - napisao je Koribko, dodajući da je, čak i kad je istina postala očevidna, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba nazivao "ruskom propagandom" tvrdnju da su to ukrajinske rakete.

Danski vojni ekspert Jorgen Staun izjavio je da je strah da ne izgubi podršku SAD naterao Zelenskog da laže:

- Zelenskom su na Zapadu verovali poslednjih 10 meseci i sada se kocka lažnim izjavama - kazao je Staun.

Specijalisti vojnoindustrijskog kompleksa Rusije brzo su ustanovili da su dve rakete puštene iz Ukrajinskih sistema S-300. To je potvrdio i predsednik SAD.

Da nije preterivanje kad rusko rukovodstvo tvrdi da ratuju ne samo sa Ukrajinom već i sa NATO, dokaz su i reči bivšeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka.

KONGRES PREISPITUJE POMOĆ KIJEVU

Bivši predsednik i premijer Rusije, sada potpredsednik Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev odluku američkog Kongresa da se obavi kontrola sredstava koja su se kao pomoć davala Ukrajini nazvao je "početkom kraja slatke narkotične agonije Kijeva". Hraniti Ukrajinu i Zelenskog biće sve teže, smatra Medvedev. Ipak, svestan je i da SAD neće prestati da pomažu Ukrajinu jer sada, kako kaže, u Americi postoji "rusofobni konsenzus".
Predstavnici Republikanske partije u Predstavničkom domu Kongresa SAD, čiju kontrolu su preuzeli, zatražili su u nacrtu rezolucije finansijsku reviziju sredstava koje je Kongres dodelio Ukrajini od januara 2021. godine. Od predsednika SAD, sekretara odbrane i državnog sekretara traži se da Predstavničkom domu dostave relevantna dokumenta u vezi sa sredstvima koja su dodeljena Ukrajini.

- Ukrajinska armija bez podrške SAD ne bi mogla da pruži nikakav otpor ruskim jedinicama. Amerikanci su Ukrajini dostavili većinu artiljerijskog oružja, kompleksa radioelektronske borbe. Na južnom frontu je sva artiljerija kalibra koji koristi NATO, a većina je američka, počevši od "hajmarsa" do kompleksa radioelektronske borbe - objasnio je Porošenko.

NEMA PREGOVORA SAD I RUSIJE

Između Rusije i SAD se ne vode nikakvi pregovori o Ukrajini - demantovao je glasine zapadnih medija zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

- Takav dijalog je nemoguć zbog radikalno suprotstavljenih pozicija Moskve i Vašingtona - kazao je.

Iako su u Moskvi objasnili da je susret rukovodilaca obaveštajnih službi Rusije i SAD u Turskoj bio posvećen izbegavanju upotrebe atomskog oružja, u zapadnim medijima se spekulisalo da se velike sile dogovaraju kako da zaustave rat. Čak se moglo pročitati kako su se Rusi povukli iz Hersona da bi pokazali dobru volju. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da su odnosi Moskve i Vašingtona na najnižem nivou od hladnog rata.

Finska vlada je izdvojila 143 miliona dolara da napravi ogradu na granici sa Rusijom. Na taj način želi da smanji broj ilegalnog prelaska granice duge 1.300 kilometara. Ogradiće samo južni deo dužine oko 260 kilometara. Ograda će biti visoka tri metra, a na vrhu će biti bodljikava žica. Očekuje se da će ograda biti napravljena za tri do četiri godine. Posle objavljivanja mobilizacije u Rusiji 30. septembra, Finska je zatvorila granicu ka Rusiji i ne izdaje Rusima turističke vize.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pogledajte više