MIGRANTI POSVAĐALI PARIZ I RIM: Košmar za 230 izbeglica okončan u francuskoj vojnoj luci u Tulonu

Tokom prepodneva, iskrcano je pedsetak najugroženijih, a čitava procedura prihvata potrajaće nekoliko dana. Migrantska drama pretvorila se, istovremeno, u otvorenu političku krizu između Francuske i Italije. Visoki komesarijat UN za izbeglice zahvalio se Francuskoj zbog toga što je prihvatila brod.

Migranti, među kojima ima i 57 mališana, prolaze kroz čitavu seriju kontrola, pre svih medicinske. Vlasti nastoje da utvrde ko je zaista kandidat za azil, a ko, eventualno, pokušava da iskoristi situaciju za ulazak u Evropu. Takođe, puno pažnje će se posvetiti i proveri da li, možda, na brodu ima budućih kandidata za terorizam i džihad, imajući u vidu ranija gorka iskustva. Na brodu je mnogo izbeglica iz Libije, ali i iz Avganstana, Bangladeša, više afričkih zemalja. Mnogi od njih se na putu "oslobađaju" dokumenata, da bi zakomplikovali proceduru i duže ostali u Evropi.

Zvanični Pariz je obećao da će se čitava procedura oko utvrđivanja prava na azil obaviti po ubrzanom postupku, za 48 sati. Ali, prethodno treba zbrinuti sve unesrećene. Nekoliko njih je helikopterima već prebačeno u bolnicu dok je brod bio u vodama u blizini Korzike. Ostali, koji se iskrcavaju u Tulonu, biće smešteni u prihvatnom centru na poluostrvu Žijen.

Dok je brod lutao bez luke prihvata, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Daramen je poručio da treba da ga preuzme najbliža zemlja, u ovom slučaju Italija, što su vlasti u Rimu odlučno odbile.

- Veoma me je pogodila agresivna, nepravedna i nerazumljiva reakcija francuske vlade. Mislim da je dobar deo javnosti takođe šokiran - poručila je italijanska premijerka Đorđa Meloni.

- Italija je ove godine prihvatila 90.000 izbeglica, od kojih je na osnovu evropske solidarnosti određeno razmeštanje samo 8.000, od čega je svega 117 slučajeva rešeno.

Francuska i italijanska štampa pišu juče o napetosti između dve zemlje. Francuske vlasti su odlučile da određenim merama odgovore na odbijanje zvaničnog Rima da primi migrante. Od četvrtka uveče, ojačane su kontrole na francusko-italijanskoj granici, u železiničkom i drumskom saobraćaju. Angažovano je 500 dodatnih policajaca.

Pariz je, takođe, suspendovao primenu odluku o prihvatu svog dela od 3.500 ranijih izbeglica iz Italije na ime relokalizacije, a razmišlja se i o tužbi o nepoštovanju morskog prava. O svemu se očekuje i reakcija Brisela. Istina je da migrantski brodovi najčešće pristaju u Italiji, ali to nije jedina izbeglička maršruta. Iz francuskog MIP naglašavaju da je prošle godine Italija primila 53.610 izbeglica, Francuska 120.685, a Nemačka 190.545.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Daramen poručio je da je prihvat unesrećenih sa "Oušn Vikinga" izuzetak, ali se postavlja pitanje šta će biti ukoliko Italija i dalje bude odbijala migrantske brodove. Krajnja desnica je osula drvlje i kamenje na vlast optužujući je za popustljivost. Šefica diplomatije Katrin Kolona je poručila da je Francuska ovim činom izvršila svoju obavezu humanosti i solidarnosti, jer je na brodu bilo žena, dece i povređenih.

AZILANTI JOŠ BEZ KRAJNjE ADRESE

FRANCUZI su odlučili da će trećina azilanata sa broda "Oušn Viking" moći da ostane u njihovoj zemlji, dok će ostali biti raspoređeni po drugim evropskim zemljama, još se ne zna kojim. Portugalija je već poručila da će preuzeti svoj deo. Razmišlja se i o tome da neki od njih odu u Nemačku i nordijske zemlje.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI