RUSKO POVLAČENJE IZ HERSONA: Taktika ili prećutani poraz
POSLE povlačenja ruske vojske iz Hersona, koju je Kremlj opravdao pre svega humanitarnim i strateškim razlozima, otvorilo se pitanje: da li je reč samo o taktičkoj zamci komandanta Sergeja Surovikina ili se pak radi o prećutanom porazu u strateški važnom gradu na Dnjepru.
Činjenice govore da su ukrajinske snage, "nakrcane" zapadnim oružjem, logistikom i izdašnom pomoći NATO komandanata, prethodnih meseci napravile vidljive prodore zauzevši neke od strateški veoma bitnih tačaka. Rusi su donekle stabilizovali front ubacivanjem oko 80.000 rezervista, ali operacije poput hersonske svakako brinu ratne planere u Moskvi. Tim pre što bi pad ovog grada, koji je pre sukoba brojao oko 380.000 stanovnika, otvorio put Ukrajincima ka Krimu. I ne samo njima - nego zapadnoj vojnoj alijansi koja je ovde glavni protivnik Rusiji, a ne armija Zelenskog.
Šta je to što kvari rusku sliku o neminovnom uspehu "specijalne operacije". Krenimo redom...
Posle silovitog ulaska ruske armije u Ukrajinu 24. februara, kada se predsednik Vladimir Putin obratio naciji i poručio da je naredio vojnu operaciju sa ciljem demilitarizacija i denacifikacije Ukrajine, Moskvi nisu baš sve ruže cvetale.
Prvo se Rusija suočila sa do sada neviđenim sankcijama i zastrašujućom rusofobijom širom zapadnog sveta. Nedugo zatim usledilo je povlačenje, pregrupisanje ruskih trupa ka Donbasu i odustajanje od "viđenog" napada na Kijev, što su mnogi eksperti tumačili kao pronicljivi manevar ruske komande. Ipak, brojne promene planova, kao i smene nekolicine generala, stvorili su sumnju - da Rusija nema jasno definisanu strategiju specijalne operacije.
- Loš učinak ruskih oružanih snaga tokom invazije na Ukrajinu koštao je rusko vojno rukovodstvo, što je vrlo verovatno rezultiralo otpuštanjem najmanje šest ruskih komandanata od početka neprijateljstava - navelo je na leto britansko Ministarstvo odbrane.
Za razliku od brojnih primera lažnih i rusofobnih vesti koje šire Britanci godinama o Rusiji (najbolji primer su lažne vesti o raznim bolestima zbog kojih očekuju da Vladimir Putin svakog trenutka umre), deluje da su bili u pravu kada su govorili o nepovoljnoj poziciji ruskih snaga u Ukrajini.
Posle neuspeha u napadu na Kijev, usledio je solidan uspeh ukrajinske kontraofanzive. Zauzet je Kupjansk, Harkov, Izjum, Krasni Liman... Da to nisu Pirove pobede svedoče i priznanja određenih ruskih zvaničnika, poput šefa uprave Hersonske oblasti. Ubrzo posle toga usledilo je imenovanje Sergeja Surovikina za novog komandanta ruskih snaga tokom specijalne operacije i pojednostavljivanje u lancu komandovanja.
- Ukrajinska vojska je u proteklom mesecu od ruskih snaga ponovo zauzela više od 600 naselja - hvalio se tada Kijev, dok su ruski mediji pisali, a zvaničnici tvrdili, da ukrajinske snage trpe velike gubitke u ljudstvu.
Posle imenovanja Surovikina, usledili su precizni ruski udari koji su razorili ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Izvršni direktor ukrajinskog energetskog holdinga DTEK Dmitrij Saharuk rekao je nedavno da Ukrajina neće moći da obnovi oštećenu infrastrukturu za dve nedelje. Prema njegovim rečima, uništeno je 40 odsto ukrajinske infrastrukture.
Međutim, nastalo je zatišje posle snažnih udara, koje su Ukrajinci iskoristili za novu kontraofanzivu ka Hersonskoj oblasti. I sad kao da se očekuje nova staljingradska bitka ili je pak to prilika da oružje utihne i da se da šansa pregovorima. Predsednik Amerike Džozef Bajden smatra da će Rusija i Ukrajina, razdvojene Dnjeprom, „vidati rane“, razmišljati šta da rade tokom zime i odlučivati o tome da li su spremne za kompromise.
Sa stabilizacijom linije fronta u Ukrajini može se pojaviti prilika za pregovore o okončanju sukoba između Kijeva i Moskve, izjavio je načelnik Združenog generalštaba američke vojske general Mark Mili.
To su očekivanja onih koji su umnogome doprineli da se rat rasplamsa, ali će nam dolazeća zima bez sumnje doneti i odgovor na pitanje koje smo postavili na početku ovog teksta.