UKRAJINCE PLAŠE IRANSKE RAKETE: Kijev strahuje od oružja i ubitačnih dronova koje bi Rusi trebalo da dobiju do kraja godine
POSLE masovne upotrebe iranskih dronova u ratu u Ukrajini, u Kijevu su shvatili koliko im je šuplja PVO, pa strepe od njihovih raketa koje bi mogli da dobiju Rusi.
Predstavnik Vazdušnih snaga Ukrajine Jurij Ignat je priznao da nemaju zaštitu od iranskih raketa koje bi uskoro Rusi mogli da dobiju i razmeste ih severno od ukrajinskih granica.
Radi se o balističkim raketama dometa 300 i 700 kilometara. Jurij Ignat otvoreno kaže da ih ukrajinska vojska teorijski može obarati, ali vrlo teško, sredstvima koje ima.
U Kijevu je sa strahom primljena vest Si-En-Ena da će Iran poslati Rusiji do kraja godine oko 1.000 jedinica raketa malog dometa "zemlja-zemlja" i udarne dronove.
Rukovodilac Centra vojnih istraživanja Aleksandar Musijenko posebno je zabrinut što Rusi mogu da dobiju bespilotne letelice "araš-2". To je jedan od najnovijih iranskih dronova koji može da zavara protivnički PVO. Prvi dronovi "araš" su se pojavili 2019. godine i bili su namenjeni za udare na udaljene objekte protivnika. Kasnije se pojavio i "araš-2". Oba drona je koristila iranska armija i pokazali su se kao vrlo efikasna.
Na poslednjoj izložbi oružja Iran je pokazao nove modele "araša" sa glavom samonavođenja koja je sposobna da pronađe cilj. Taj dron može da se lansira sa kamiona ili broda. Na jednom kamionu može biti više "araša".
Iako u Kijevu kategorično tvrde da je Rusija kupila najnovije iranske dronove "araš-22", u Moskvi to nije potvrđeno. Proizvođači "araša" nisu saopštili koja je njegova maksimalana brzina, a u Kijevu tvrde da je nešto veća od sto kilometara. Domet mu je do 2.000 kilometara.
Velika prednost do sada korišćenih iranskih dronova bila je njihova preciznost i jeftinoća. Da bi zbunili ukrajinski PVO Rusi su takvim dronovima napadali u rojevima. I ma koliko bili precizni ukrajinski PVO sistemi dobijeni sa Zapada, uvek je nekoliko dronova dospevalo do cilja.
Nije tajna da su Rusi u ratu protiv Ukrajine koristili i svoje najnovije vrlo brze rakete. Službeno je saopšteno da su Rusi u Ukrajini isprobali svoje rakete H-32 koje su prozvali ubicama nosača aviona. One su se pokazale efikasne u rušenju važnih ukrajinskih vojnih objekata. U Moskvi je potvrđeno da su ruski bombarderi TU-22M3 više puta gađali vrlo precizno vojne objekte upravo novim krstarećim raketama H-32. Proizvođači raketa tvrde da nijedna nije bila presretnuta ukrajinskim PVO.
Ta nova ruska raketa je sposobna da prođe kroz više PVO sistema. Ona nije više samo za gađanje velikih brodova, već se njome mogu uspešno gađati i manji ciljevi na zemlji. Leti brzinom od pet maha, a može da gađa na rastojanju od 1.000 kilometara.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba kazao je, s druge strane, da je radostan što će iz Španije dobiti novu partiju vojne pomoći.
- Već je na putu ka Ukrajini jedna baterija PVO sistema "Aspajd" i rakete za nju kao i četiri sistema PVO "Havk". Dobićemo i protivtenkovske rakete, to je ono što nam treba i za šta smo molili Španiju - kazao je Kuleba.
Ukrajinski centar energetike i energosistema saopštio je, istovremeno, da je oštećeno od 35 do 45 odsto objekata, dok je vršilac dužnosti šefa Donjecke narodne republike Denis Pušilin najavio razmenu po 107 vojnika sa Ukrajinom.
OD ŽITA PROFIT ANKARI I KIJEVU
Kremlj je saopštio da se nije obavezao da će ostati u Crnomorskom sporazumu o žitu posle isteka 19. novembra. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Rusija tek treba da proceni da li sporazum funkcioniše pre nego što odluči da li da produži svoje učešće. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je pohvalio Putina i Zelenskog za kooperativnost oko dogovora za nastavak rada "žitnog koridora", dok moskovski eksperti kažu da je najviše profitirala Ankara, a zatim Kijev, dok Rusiji date garancije Kijeva nemaju nikakvu vrednost.
BAJDEN: OSTAJEMO DUŽE U POLjSKOJ
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da će američke trupe u Poljskoj ostati dugo. "Oni su tu na duže staze", rekao je Bajden. Kao odgovor na rat u Ukrajini, SAD su povećale svoj vojni kontingent u Evropi, uključujući i istočno krilo NATO. Istovremeno, ruska ambasada u Varšavi najavila je da će uložiti protest poljskom Ministarstvu spoljnih poslova zbog nezakonite zaplene rekreativnog centra u blizini poljske prestonice.
DUGO ĆE TRAJATI
Da na Zapadu očekuju da će rat u Ukrajini trajati dugo dokazuje i to da je Nemačka predvidela u budžetu za 2022. godinu 1,5 milijardi evra za troškove izbeglica iz Ukrajine, a za iduću godinu 2,75 milijardi evra. U Nemačku je došlo više od milion izbeglica iz Ukrajine, kazao je kancelar Olaf Šolc.
ZATVARAJU RUSKE UČITELjE
U Harkovskoj oblasti pokrenuto je 12 krivičnih dela za izdaju domovine protiv učitelja koji su učili decu po programima kao u Rusiji. Načelnik regionalne istrage ukrajinske nacionalne policije Sergej Bolvinov kazao je da su "učitelji izdajnici" radili u 10 mesta. Neki od njih su uspeli da pobegnu kada se povlačila ruska vojska. Osim učitelja, u Harkovskoj oblasti su uhapšeni činovnici, poreznici, pa čak i čuvari šuma, zbog kolaboracije sa ruskim vlastima.
BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI