VREME JE ZA OSVETU: Iranci spremaju odmazdu za ubistvo Sulejmanija, Saudijci u panici zbog mogućih udara

Salva balističkih projektila, koja se pre dve godine sručila na nekoliko američkih baza u Iraku, kako stvari stoje, nije bila kraj osvete Teherana za ubistvo najuticajnijeg vojnika na Bliskom istoku, komandanta Revolucionarne garde, Kasema Sulejmanija.

- Stali ste na stranu ubica naših nuklearnih fizičara, zarobili ste milijarde dolara vrednu iransku imovinu u SAD i drugim državama i time onemogućili Iran da reši masu problema - rekao je ajatolah Ali Hamnei studentima u Teheranu.

Nismo i nećemo zaboraviti ove događaje, ostajemo čvrsto pri onome što smo rekli posle ubistva Solejmanija i delovaćemo kada za to bude vreme, rekao je iranski verski lider, prenosi agencija Fars.

General Kasem Solejmani ubijen je u napadu dronova na konvoj vozila kod aerodroma u Bagdadu pre dve godine. Naredbu za napad potpisao je tadašnji predsednik SAD, Donald Tramp, a ova akcija dodatno je pogoršala ionako loše odnose između Vašingtona i Teherana.

Oštra retorika iranskog verskog lidra podudarila se sa upozorenjem Saudijske Arabije, čije su obaveštajne službe ocenile da Teheran planira napade na saudijska energetska postrojenja, posle čega je Vašington vlastima u Rijadu na raspolaganje stavio borbene avione F-22 i F-16, koji se već nalaze u toj zemlji.

Iran sprema napad na Saudijsku Arabiju? 

Saudijci, međutim, nisu objavili dodatne inframacije u vezi navodnog plana vlasti u Teheranu, ali su odnosi dve države već godinama na ivici ključanja, zbog niza faktora, uključujući odnos Rijada prema šiitima, te podršku Irana raznim grupama na Bliskom istoku.

- Zabrinuti smo zbog ove pretnje i u stalnom smo kontaktu sa Saudijcima preko vojnih, obaveveštajnih i diplomatskih kanala - rekao je portparol Stejt departmenta, Ned Prajs.

Nove tenzije na relaciji Teheran-Rijad proizvod su i optužbi iranskih vlasti da Saudijska Arabija zdušno podržava antivladine demonstracije u Iranu, koje su izbile posle ubistva Mahse Amini. Za šest nedelja stradalo je oko 300 demonstranata, dok ih je nekoliko hiljada uhapšeno.

Teheran, suštinski, smatra da Rijad stoji iza učestalih napada pripadnike Islamske države na granici sa Irakom, dok Saudijci Irancima na teret stavljaju podršku režimu Bašira el Asada u Siriji i Hezbolahu u Libanu. Najnižu tačku u odnosima dve države predstavljalo je pogubljenje šiitskog verskog lidera Nima Bakira el Nimra, kojeg su Saudijci osudili na smrt zbog podstrekavanja pobune.

Dodatni problem predstavlja navodna umešanost Irana u rat u Ukrajini, pošto vlasti u Amerikanci optužuju Teheran da Rusiji isporučuje borbene dronove, te zaobilaznim putem pokušava da razvije nuklearno naoružanje.

Ubistva nuklearnih fizičara 

Hamneijeva poruka, takođe, posledica je serije ubistava iranskih nuklearnih fizičara uključenih u razvoj atomskog programa za koji Teheran tvrdi da je namenjen isključivo za civilnu upotrebu. Izrael, uz SAD, ima ozbiljne rezerve oko takvih tvrdnji Teherana, pa je Tel Aviv u prethodnih nekoliko godina izveo niz napada na ciljeve koji su povezani sa iranskim nuklearnim programom.

Od 2007. godine u akcijama koje se uglavnom pripisuju Mosadu, ubijeno je desetak iranskih naučnika. Poslednje ovakvo ubistvo dogodilo se sredinom maja, kada je u vojnom kompleksu Parčin kod Teherana eksplodirao samoubilački dron i tom prilikom "ubio mladog naučnika i ranio još jednu osobu".

"Stranim agentima" na teret se stavlja ubistvo dva oficira Revolucionarne garde u provinciji Sistan i Balučistan. Pukovnika Mehdija Molašanija i još jednog oficira ubili su nepoznati napadači, posle čega su iranske vlasti pohapsile desetak navodnih agenata Mosada.

Motivi ovog napada još nisu sasvim rasvetljeni, pošto su sumnja da su ubijeni oficiri Revolucionarne garde bili deo navodnog kanala kojim se iranski dronovi prebacuju u Rusiju, ali i nalogodavci u obračunu vlasti u Teheranu sa demonstrantima.

U seriji događaja koji su usledili, izraelski avioni F-35 uspeli su da neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vežbe u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48, javili su u avgustu izraelski mediji pozivajući se na izveštaj londonskog Elafa, saudijske medijske kuće iz Londona.

Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali taj izveštaj, ali su gotovo istovremeno počeli velike manevre bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova.

Istovremeno sa navodnim upadom izraelskih aviona u iranski vazdušni prostor, Tel Aviv je u Crvenom moru uvežbavao napade na ciljeve u Iranu i napade na brodove te države. Tokom tih vežbi, izraelske podmornice pratile su iranski brodove "Behšad", "Jamaran" i nosač helikoptera "Hingam". "Behšad" je registrovan kao teretno plovilo, ali niz obaveštajnih agencija, uključujući i Mosad tvrde da je reč o špijunskom brodu.

(RTS)

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI: