NUKLEARNI PROJEKTILI IZ AMERIKE STIŽU U EVROPU: U NATO baze širom Starog kontinenta ubrzano pristižu kontingenti navođenog nuklearnog oružja

Vest o novoj isporuci preneta saveznicima u NATO, kako piše "Politiko", pronela se ovog meseca, tokom sastanka iza zatvorenih vrata u Briselu. U komentaru mejlom za ovaj portal, portparol Pentagona brigadni general Patrik Rajder odbio je da razgovara o detaljima američkog nuklearnog arsenala, ali je rekao da je "zamena bombi starije generacije B61 za verziju B61-12 deo dugo planirane modernizacije" i dodao da "to ni na koji način nije povezano sa aktuelnim događajima u Ukrajini, niti ubrzano".

B61 kao stratešku i taktičku termonuklearnu navigacionu bombu niskog do srednjeg prinosa, karakteriše takozvani dvostepeni dizajn radijacione implozije, to jest, sabijanja (kompresije) eksploziva sa ciljem da se poveća njegova gustina. B61 je porodica nuklearnih bombi, razvijenih šezdesetih godina prošlog veka. Savremena, višestruko nadograđena verzija, opremljena je modernim repnim kompletom za veću preciznost, kažu u američkom Ministarstvu energetike. Oružje je dizajnirano da ga nosi veliki broj zapadnih aviona, uključujući bombardere B-2 i B-21, kao i borbene avione F-15, F-16, F-35 i "tornado".

Pored Velike Britanije i Francuske, članica NATO, koje i same raspolažu nuklearnim naoružanjem, SAD su, minulih decenija, još pet evropskih zemalja praktično načinile nuklearnim, raspoređujući svoje atomske arsenale u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Italiji i Turskoj. A Češka, Danska, Grčka, Mađarska, Norveška, Poljska i Rumunija učestvuju u vazdušnoj podršci nuklearnih misija.

Iako NATO i SAD ne otkrivaju tačan broj, procenjuje se da se oko sto nuklearnih bombi B61 nalazi u šest baza - u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj. Evropa bukvalno "puca" od nuklearnog oružja.

Nuklearno oružje SAD uskladišteno je u Evropi od sredine pedesetih godina prošlog veka, kad je tadašnji predsednik Dvajt Ajzenhauer odobrio njegovo prebacivanje u savezničke baze NATO. Taj potez je imao za cilj da odvrati Sovjetski Savez i uveri uključene zemlje da pokretanje vlastitih programa nuklearnog oružja nije neophodno.

Uprkos napretku u smanjenju arsenala nuklearnog oružja od Hladnog rata naovamo, broj nuklearnih bojevih glava u svetu ostaje na vrlo visokom nivou. Početkom 2022. devet zemalja imalo je ukupno 12.705. Rusija i SAD u svojim zalihama imaju na hiljade nuklearnih bombi, dok ih ostale države broje na stotine. Od 12.705 sovjetskih nuklearnih bojevih glava, više od 9.400 se nalazi u vojnim skladištima, spremno za korišćenje na projektilima, avionima, brodovima i podmornicama.

Preostale bojeve glave su povučene, ali su još relativno netaknute i čekaju rastavljanje.

Od 9.440 bojevih glava u vojnim zalihama, oko 3.730 je raspoređeno u operativnim snagama, na projektilima, ili bazama bombardera. Od toga, oko 2.000 američkih, ruskih, britanskih i francuskih bojevih glava, u stalnom je u stanju pripravnosti, spremno za upotrebu u kratkom roku.

SAD TESTIRALE HIPERSONIČNO ORUŽJE

AMERIČKA mornarica i vojska ispalile su raketu sa lansirne platforme u Virdžiniji kako bi sprovele desetak eksperimenata sa hipersoničnim oružjem, saopštio je Pentagon, koji je test nazvao uspešnim. Raketa je lansirana iz NASA centra za lansiranje raketa na ostrvu Volops u Virdžiniji. Hipersonična klizna vozila lansiraju se iz rakete u gornje slojeve atmosfere, a dostižu brzinu od više od pet puta veću od brzine zvuka, tačnije oko 6.200 kilometara na sat. SAD i njihovi rivali ubrzali su trku u razvoju hipersoničnog oružja kao nove generaciju oružja koja protivnicima smanjuje vreme za reakciju i tradicionalne mehanizme u slučaju poraza.

* * * * * * *

VOJNICI CRNE GORE U JANUARU ULAZE U SASTAV SEVERNOATLANTSKE ALIJANSE NA ISTOKU EVROPE

I ĐETIĆI U OKVIRU BORBENE TRUPE NATO IDU NA CRTU RUSIJI

CRNOGORSKI vojnici će, u skladu sa odlukom Skupštine, do kraja januara ući u sastav borbene trupe NATO alijanse na istočnim granicama Evrope, istakao je na TVCG načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore, brigadni general Zoran Lazarević (na slici). On je istakao da će u Bugarsku biti upućen ojačani pešadijski vod od 40 vojnika, čiji će zadatak biti odvraćanje od agresije.

- U slučaju da dođe do agresije Rusije na članice Alijanse, onda će NATO telo tražiti od svojih članica da se izjasne o upotrebi tih snaga za odbranu. U pitanju su opasni zadaci - bio je jasan Lazarević.

- Za izvršenje zadataka Vojsci je potreban poligon. Imamo odgovornost prema Alijansi da u potpunosti uputimo spremne vojnike, zato nam je potreban poligon. Za ovaj prvi kontingent će se koristiti poligon neke od susednih zemalja, mislim da će to biti u Severenoj Makedoniji.

On je istakao da će taj drugi poligon iziskivati finansijske troškove i da se traži zbog izvođenja vežbi u Crnoj Gori.

- Članstvo u NATO spas je za Crnu Goru i to podrazumeva određene obaveze. Jedna od tih obaveza su vežbe, kada se sinhronizuju aktivnosti različitih armija, ili naše. Trenutno su u Crnoj Gori pripadnici kraljevskog marinskog korpusa Ujedinjenog Kraljevstva, što je počast za našu vojsku. Računam da će vežba u maju, sa oko 500 vojnika članica NATO, biti realizovana na poligonu - kazao je Lazarević.

Branitelji i meštani Sinjajevine, drugog pašnjaka po prostranstvu u Evropi, međutim, strahuju da će vojna vežba sa NATO vojnicima biti izvedena upravo na njihovoj planini.

Zato je GI "Sačuvajmo Sinjajevinu" najavila neprekidne straže na planini i na svim pravcima kojima se Sinjajevini može prići. M. SEKULOVIĆ