(NE)OČEKIVAN USPEH IRANSKIH DRONOVA: Tajna je u više od 40 razlitih modela, napretku doprinela saradnja sa Kinom
IRAN se zainteresovao za bespilotne letelice ili dronove 80-ih godina 20. veka tokom iransko-iračkog rata (1980-1988. g.). U posleratnom periodu otpočela je masovna proizvodnja, a značajan napredak u proizvodnji dronova je, između ostalog, ostvaren i zahvaljujući saradnji sa Kinom.
Do danas je u Iranu proizvedeno oko 40 modela različitih dronova.
Prva linija iranskih dronova bile su letelice Ababil, koje su predstavljale najjednostavnije uređaje – „leteću municiju“. One su, zajedno sa nešto kasnije proizvedenim izviđačkim bespilotnim letelicama, uspešno korišćene na frontu.
U posleratnom periodu, u Teheranu je bilo odlučeno da se napori usmere na stvaranje i razvoj bespilotnih vazduhoplovnih sistema. U sastavu iranske vazduhoplovne industrije osnovano je nekoliko naučno-tehničkih organizacija, veliki broj fabrika za izgradnju i popravku aviona, kao i veliki broj povezanih preduzeća koja proizvode različite komponente.
Praktično sva preduzeća u toj oblasti, pod upravom Korpusa islamske revolucionarne garde u određenoj meri bavila su se procesima razvoja i proizvodnje bespilotnih letelica.
Početak masovne proizvodnje
Iran je otpočeo masovnu proizvodnju dronova koji bi mogli da nadoknade nedovoljno visok potencijal iranskog vazduhoplovstva što je, između ostalog, posledica nemogućnosti izgradnje pravih borbenih aviona.
Značajan napredak je postignut prilikom pripreme i proizvodnje čitavog spektra bespilotnih letelica svih glavnih tipova, od lakih taktičkih izviđačkih letelica do teških izviđačko-jurišnih sistema, kako nosača vođenih bombi i projektila kratkog dometa, tako i takozvanih dronova kamikaza.
Takav napredak se zasniva na nekoliko glavnih osnova: naučno-tehničkoj saradnji, pre svega, sa Kinom; korišćenju tehnologija i komponenti za sopstvenu proizvodnju dobijenih zvanično, poluzvanično ili nezvanično (obaveštajni podaci); dobijanju realnih uzoraka američkih i izraelskih dronova u cilju detaljnog proučavanja i mogućeg kopiranja.
Do danas je u Iranu proizvedeno oko 40 modela različitih dronova. Glavne linije iranskih bespilotnih letelica su Ababeel, Kaman, Kian, Mohajer, Shahed.
Prema mišljenju stručnjaka, najefikasniji i najmoćniji iranski dronovi potiču iz linija Shahed, Mohajer i Kaman, Kian.
Shahed 129
Smatra se jednim od najsposobnijih dronova u iranskoj službi. Vizuelno veoma podseća na američki RQ-1/MQ-1 Predator. Prvi let je imao u proleće 2012. godine.
Namena — izviđanje i vazdušni napadi na ciljeve (od 2016. godine)
Trajanje leta — 24 časa
Domet — 1.700 kilometara
Borbena snaga — 4 projektila Sadid-345 MKG, nosivosti 400 kilograma
Karakteristike: ovaj dron je pravi klipni avion sa rasponom krila od 16 metara i kopija je izraelske bespilotne letelice Hermes 450 koja se srušila u Iranu. Prema drugim izvorima, radi se o kopiji američkog drona Predator i kineskog Wing Loong II.
Shahed 136
Najefikasniji iranski dron kamikaza, premijerno predstavljen 2020. godine.
Namena — vazdušni napadi na ciljeve
Brzina — oko 180 kilometara na čas
Trajanje leta — 10-12 časova
Domet — 2.000 kilometara (podaci proizvođača), ali prema mišljenju američkih stručaka, njegov stvarni domet iznosi nekoliko stotina kilometara
Borbena snaga — 40-50 kilograma eksploziva
Shahed 149 Gaza
Probni let u aprilu 2022. godine.
Namena — izviđanje i vazdušni napadi na ciljeve
Brzina — oko 350 kilometara na čas
Trajanje leta — 35 časova
Domet — 2.000 kilometara
Borbena snaga — 13 bombi i 500 kilograma elektronske opreme
Karakteristike: raspon krila 21 metar, turbomlazni motor
Shahed 171 Simorg
Namena — izviđanje i izviđanje s mogućnošću vazdušnog napada na ciljeve
Brzina — oko 460 kilometara na čas
Trajanje leta — 10 časova
Domet — 2.000 kilometara
Nosivost — nepoznata
Borbena snaga — elektronska oprema, moguće i bojeva municija
Karakteristike: trup je „leteće krilo“, ima savremene stelt tehnologije, koristi se mlazni motor. Kopija je američke bespilotne letelice RQ-170 u punoj veličini koju je Iran zaplenio 2011.g. Ovo je jedna od dve iranske bespilotne letelice na bazi RQ-170, uporedo sa Shahed 191- Saegheh-2 (manjom kopijom (RQ-170), sa kojom je često mešaju. Prema mišljenju stručnjaka, efikasnost i mogućnosti Shahed 171 Simorg znatno su manje, nego kod RQ-170.
Shahed 191 Saegheh-2
Model je aktivno korišćen u Siriji. Neka vrsta umanjene kopije američkog RQ-170. Shahed 191 testiran je u oktobru 2016. godine.
Namena — izviđanje, kontrola i vazdušni napadi na ciljeve. Mogućnost nosivosti visokoprecizne municije.
Trajanje leta — 4,5 časova
Domet — 450 kilometara
Borbena snaga — 2 projektila Sadid-1, nosivosti 50 kilograma
Kaman 22
Prva širokotrupna bespilotna letelica u Iranu. Može da nosi sve vrste municije. Testirana 24. februara 2021. godine.
Namena — izviđanje i vazdušni napadi na ciljeve
Trajanje leta — 24 časa
Domet — 3.000 kilometara
Borbena snaga — 300 kilograma eksploziva i specijalne opreme
Karakteristike: Kaman 22 je napravljen prema američkoj tehnologiji. Stvoren je prema modelu američkog drona MQ-1 Predator koristeći funkcije naprednijeg MQ-9 Reaper. Pored toga, dron Kaman 22 podseća na kineski dron CH-5.
Kian-2 ili Arash-2
Težak dron-kamikaza predviđen za uništavanje kritičnih infrastrukturnih objekata i radara iz sistema protivvazdušne odbrane koji ih pokrivaju na velikom dometu od oko 1.000 - 2.000 kilometara. Glavni cilj drona je nanošenje strateških udara na gradsku infrastrukturu.
Namena — vazdušni napadi na ciljeve
Trajanje leta — nepoznato
Domet — 1.000 – 2.000 kilometara(domet koji je pokazan na vežbama je 1.400 kilometara)
Borbena snaga — 260 kilograma eksploziva Karakteristike: Kian-2 je opremljen mlaznim motorom, Arash-2 klipnim motorom s elisom.
Mohajer-6 Qods
Dron ima pravougaoni trup i trokraku elisu. Testiran je u prvoj polovini 2017. godine.
Namena — izviđanje i vazdušni napadi na ciljeve
Trajanje leta — 12 časova
Domet — 200 kilometara
Borbena snaga — do četiri precizno navođene municije, nosivosti 100 kilograma. Može uključivati vođene projektile Almas ili bombe Qaem.
Karakteristike: služi kao odlična dopuna većim dronovima Shahed 129.
Tako je Iran poslednjih decenija ostvario značajne uspehe u oblasti bespilotnih letelica.
Koristeći različite načine i mogućnosti, ne uvek legalne, uspeo je da izgradi industriju koja redovno priprema i proizvodi nove modele bespilotnih letelica. Prema svemu sudeći, trenutne tendencije će se nastaviti i u budućnosti.
Prethodno, američki Stejt department je saopštio da su Sjedinjene Američke Države spremne da uvedu sankcije kako bi sprečile da se Rusiji isporuče iranski dronovi, koji se, navodno, koriste u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
S druge strane, agencija Blumberg je objavila da Evropska unija može da uvede sankcije protiv tri iranska generala i kompanije koja proizvodi dronove-kamikaze „Šahed“.
Rusija i Iran negiraju korišćenje iranskih dronova u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
sputnikportal.rs
BONUS VIDEO - DEJSTVO BORBENE AVIJACIJE: SU-25 uništavaju sakrivene ukrajinske položaje