PUTIN PORUČIO: Svetu preti glad, sankcije prekinule transportni lanac

Dodao je i da je "zlatna milijarda", najbogatiji deo sveta, decenijama živela na tuđi račun.

Govoreći na Šestom samitu savetovanja o saradnji i merama poverenja u Aziji koji je održan u Astanu, glavnom gradu Kazahstana, uz ove reči Putin je optimistički ocenio i da su u toku velike promene u svetskoj politici i ekonomiji. Svet, kaže, postaje multipolaran, a ključnu ulogu počinje da igra Azija, čije zemlje postaju lokomotiva razvoja svetske ekonomije.

Da u Aziji bude stabilna situacija, sve zemlje u tom delu sveta, smatra Putin, treba zajedno da se bore protiv terorizma i trgovine narkoticima, ne treba da propagiraju radikalne ideje, a da više koriste nacionalne valute u međusobnoj trgovini i tako podižu nacionalni suverenitet. Putin smatra da treba pomoći Avganistanu, jer je glavna glavobolja regiona. Kaže da SAD treba da kompenziraju dvadesetogodišnju štetu i da vrate avganistanske zamrznute devizne rezerve.

Na skupu su učestvovali, pored domaćina Kazahstana, lideri Rusije, Turske,Azerbejdžana, Iraka, Irana, Katara, Kirgistana, Tadžikistana, Uzbekistana i Palestine. U toj organizaciji je 27 država, a SAD i Ukrajina su imale staus posmatrača. Ali, zbog sadašnje situacije, lideri mnogih zemalja nisu došli u Astanu.

Ruski predsednik je istakao da je njegova zemlja za široku uzajamno korisnu saradnju - trgovinu, investicije i za širenje kooperacije u raznim oblastima. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je kazao da je njegov cilj da se dođe do primirja u Ukrajini i da se zaustavi krvoproliće.

- Arhitektura svetske bezbednosti treba da bude ponovo napravljena na osnovu veće pravednosti i ravnopravnosti - kazao je Erdogan i dodao da je svet veći od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.

U međuvremenu, i juče su ukrajinski energetski objekti bili meta ruskih dronova-samoubica. Savetnik predsednika Ukrajine Kiril Timošenko kazao je da su dronovima gađani objekti u Kijevskoj oblasti. Zbog toga je u Kijevu juče ujutro sirena upozoravala građane na opasnost od napada iz vazduha.

Ako Rusi nastave sa napadima na energetske objekte, u Ukrajini bi moglo doći do raspada elektrosistema što bi u velikom broju gradova dovelo do potpunog mraka. Već sada u Harkovskoj i Sumskoj oblasti nemaju struje po osam sati dnevno, a u Lavovu i Hmeljnickom još više. Do 10. oktobra Ukrajina je, inače, izvozila struju u Poljsku, Rumuniju i Moldaviju i samo u septembru od prodaje struje zaradila 150 miliona dolara. Poslanik u ruskoj Dumi penzionisani general-lajtnant Andrej Guruljov kaže da će se nastaviti sa gađanjem energetskih objekata kako ne bi mogle da rade fabrike koje snabdevaju ukrajinsku armiju.

Da u Moskvi znaju da rat može da traje dugo pokazuje i to da su 103 fabrike oklopnih vozila i tenkova dobile zadatak da modernizuju čak 800 tenkova T-62.General Guruljov tvrdi da će oni biti ojačani da izdrže udar američkih potivtenkovskih raketa "dževelin". Fabrike rade u tri smene.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin poručio je, istovremeno, rukovodstvu u Kijevu da, i pored dobre volje, ne mogu brzo da pošalju Ukrajini PVO sisteme, jer tog oružja nemaju dovoljno.

NE BELORUSIMA

PREDSEDNIK Zelenski je dao zadatak ukrajinskoj vladi da se ukine bezvizni režim sa Belorusijom. Zelenski je kazao da je granica sa Belorusijom zatvorena i njeni građani, kao ni drugi stranci, ne mogu da uđu u Ukrajinu. Jedino na prelazu u Volni mogu iz Belorusije da uđu u Ukrajinu osobe koje imaju ukrajinske dokumente.

MMF SPREMIO KREDITE

FOND za otpornost i održivost MMF obezbediće dugoročno finansiranje da bi pomogao zemljama da se izbore sa strukturnim izazovima kao što su klimatske promene i pandemije, izjavila je izvršna direktorka MMF Kristalina Georgijeva. Do sada je 13 zemalja izrazilo spremnost da sa ukupno 37 milijardi dolara finansira kreditiranje država sa niskim i srednjim dohotkom. Georgijeva je izrazila zahvalnost Australiji, Kanadi, Kini, Nemačkoj, Japanu i Španiji, koje su obezbedile prvi krug sredstava u iznosu od 20 milijardi dolara. I. S.

RUSKI TURISTI "OPASNOST" EVROPI

ČEŠKE vlasti će od 25. oktobra uvesti zabranu ulaska Rusima sa šengenskim vizama koji dolaze iz bilo koje druge zemlje EU radi turizma, sportskih ili kulturnih događaja, saopštio je ministar spoljnih poslova Jan Lipavski. Prema podacima češkog Ministarstva spoljnih poslova, u tu zemlju svakog dana preko međunarodnih aerodroma stiže oko 200 ruskih državljana. Baltičke zemlje i Poljska već su 19. septembra blokirale pristup turistima iz Ruske Federacije, tvrdeći da svi ruski turisti predstavljaju bezbednosni rizik. Finska je 30. septembra zatvorila granicu za Ruse.

BONUS VIDEO - DEJSTVO BORBENE AVIJACIJE: SU-25 uništavaju sakrivene ukrajinske položaje