NATO VEŽBA NUKLEARNO ODVRAĆANJE: Učesnici u vazduhu neće preći "magičnu granicu" od 1.000 km od Rusije

Nije reč samo o osetljivim nuklearkama u zonama ratnih dejstava, već i o ojačanoj retorici.

To je upravo juče bila glavna tema drugog dana sastanka ministara odbrane NATO u Briselu. Strateškom radnom Grupom za nuklearne planove predsedavao je lično generalni sekretar Jens Stoltenberg, a razgovaralo se o, kako je istaknuto, opasnoj nuklearnoj retorici Rusije, kao i o ulozi i nuklearnim kapacitetima Severnoatlantske alijanse "s ciljem da se sačuva mir i odvrati bilo kakva agresija."

Tokom sledeće sedmice NATO će, s tim u vezi, organizovati vežbu, koja je, naglašava se, odavno planirana, pod nazivom "Postojano podne". Reč je, kako ističu u Briselu, o uobičajenom uvežbavanju koje se organizuje svake godine da bi se sačuvali bezbednost, sigurnost i efikasnost sredstava za nuklearno odvraćanje. U NATO su zabrinuti šta bi moglo da se dogodi ukoliko se ostvari belorusko-ruska pretnja da će biti napadnuti svi koji direktno ugrožavaju njihove teritiorije.

Vežba će biti održana od 18. do 26. oktobra, na više lokacija, a u njoj će učestvovati 14 članica, među kojima neće biti Francuske. Obećanje je da se učesnici u vazduhu neće približiti više od 1.000 kilometara od ruskih granica.

Ministri odbrane Alijanse su na dnevnom redu juče imali ojačanje nuklearnog odvraćanja, neposredno pred održavanje pomenute vežbe. Reč je, kako poručuju iz Brisela, pre svega o povećanju rezervi municije i drugog materijala, kao i o tome da se ojača zaštita kritičnih infrastruktura, među kojima su i podvodni gasovodi.

Istovremeno, Francuska, koja ne učestvuje u vojnoj vežbi, saopštila je da će ojačati svoje prisustvo na istočnom krilu NATO, tako što će u predstojećim sedmicama u Rumuniji rasporediti po desetak pešadijskih blindiranih vozila i tenkova tipa "lekler". Francuska trenutno u ovom delu ima 350 svojih vojnika, a u novembru planira da udvostruči ove efektive.

ZAJEDNO KUPUJU "PATRIOTE"

NEMAČKA i 13 NATO saveznika potpisali su juče u sedištu NATO u Briselu pismo o namerama za zajedničku nabavku protivraketnih odbrambenih sistema u kategoriji kao što su izraelski "erou-3" i američki "patriot". Zemlje potpisnice su Nemačka, Velika Britanija, Slovačka, Norveška, Letonija, Mađarska, Bugarska, Belgija, Češka, Finska, Litvanija, Holandija, Rumunija i Slovenija. Nemačka je najavila će u narednim godinama značajno ulagati u PVO u okviru NATO.

DECENIJSKI PLAN S KIJEVOM

KAKO javlja "Politiko", NATO će uskoro da pokrene plan za obnovu ukrajinske odbrambene industrije tokom naredne decenije, nadajući se da će se tako postepeno izbaciti oružje iz sovjetskog doba u korist zapadne opreme. Zvaničnici NATO i Ukrajine trebalo bi da se sastanu sledeće sedmice da bi razgovarali o dugoročnoj posvećenosti relativizacije vojno-industrijskog kompleksa. Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Aleksandar Venediktov ranije je rekao da ulazak Ukrajine u NATO može dovesti do trećeg svetskog rata.