KIJEV GRANATAMA UDARA NA GLASAČE: Već izvesno izjašnjavanje većine stanovnika na referendumu istočne Ukrajine

Svi koji su navršili 18 godina i imaju stalni boravak u tim republikama i oblastima imaju pravo, zaključno sa 27. septembrom, da se izjasne u kojoj će državi da žive, Rusiji ili Ukrajini.

Vlasti u Kijevu namerno gađaju stambene kvartove gradova u kojima se održavaju referendumi, jer su svesni da će se narod izjasniti za pripajanje Rusiji. Artiljerijskim projektilima žele da im se osvete. Ruska armija pokušava svojim sistemima PVO da zaštiti teritorije na kojima se glasa. U više gradova u Zaporoškoj oblasti zbog ukrajinskog granatiranja preseljena su glasačka mesta na sigurne lokacije.

Ukrajinska artiljerija je juče gađala centar Donjecka sa devet projektila kalibra 155 milimetara koje koristi NATO. Nema dana da neko ne pogine od ukrajinskih projektila.

Američkim višecevnim bacačima "hajmers" je u centru Hersona pogođen hotel u kom su bili novinari, ali srećom niko od njih nije stradao. Poginulo je dvoje ljudi, od kojih je jedan bivši poslanik ukrajinskog parlamenta Aleksej Žuravko.

One koji žele pripajanje Rusiji, a oni su velika većina, u ovom trenutku ne interesuje što iz Kijeva i iz zapadnih prestonica stižu poruke kako referendum neće priznati.

Izbeglice iz Ukrajine u mnogim ruskim regionima ovih dana takođe mogu da glasaju. U dva dana na teritoriji Rusije glasalo je 16.000 izbeglica iz Hersonske oblasti.

Najagilniji u glasanju su bili vojnici Donjecke i Luganske narodne republike. Čak 90 odsto njih je izašlo na glasačka mesta u prva dva dana.

Već 30. septembra ruski parlament će se izjasniti o želji istočnog dela Ukrajine da se pripoji Ruskoj Federaciji.

Interesantno je da se vlastima Donjecke narodne republike obratilo 11 bivših ukrajinskih vojnika i 23 žene sa molbom da dobiju njihovo državljanstvo. Jedan broj zarobljenih ukrajinskih vojnika koji se nalaze u zatvoru u Jelenovci ne žele da budu razmenjeni, već traže da ostanu u Donjeckoj narodnoj republici. Oni su spremni da se pridruže dobrovoljačkim bataljonima.

Zbog održavanja referenduma zapadni medijski rat protiv Rusije se još više rasplamsao.

Direktorka Asocijacije učesnika tržišta internet industrije Liga bezbednosti interneta, Jekaterina Mizulina, izjavila je da je ubačeno više od 2,1 milion laži o delimičnoj mobilizaciji koju je proglasio Putin kao i 936.000 laži o referendumu u istočnoj Ukrajini.

Tako šire priču o velikom begu iz Rusije, mada je ona odavno blokirana što se tiče avionskog saobraćaja, jer se može samo u Beograd, Tursku i Emirate. Karta se nikako ne može kupiti dan za dan. Sada lete oni koji su kupili karte pre mesec dana. Osim toga, laž je da su begunci napravili kolonu na izlazu iz Rusije ka bivšim sovjetskim republikama na Baltiku. Te zemlje, kao i Poljska, ne priznaju ruskim državljanim šengenske vize pa je to napravilo problem, a ne mobilizacija.

Da se na obe strane gine, nije sporno, ali iz Kijeva i Moskve saopštavaju sasvim različite brojke. Zelenski tvrdi da su ruski gubici pet puta veći. Na drugoj strani, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu kaže da je poginulo 5.937 ruskih vojnika. Interesantno je da američki vojni eksperti tvrde da je u ovom ratu poginulo pet puta više ukrajinskih nego ruskih vojnika.

LAVROV: TEŠKO DO DOGOVORA

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kazao je da slanje oružja Kijevu iz SAD i drugih zemalja NATO demantuje njihove tvrdnje da oni ne učestvuju u ukrajinskom konfliktu. Lavrov je takođe naglasio da Rusija ne odbija pregovore sa Kijevom, ali što ih više odbijaju Ukrajinci, biće sve teže doći do kompromisa i dogovora o kraju rata.

Studenti i mobilizacija

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o odlaganju delimične mobilizacije za redovne i vanredne studente koji pohađaju nastavu po državnim programima srednjeg stručnog i visokog obrazovanja u državnim obrazovnim i naučnim organizacijama i one koji prvi put stiču obrazovanje odgovarajućeg nivoa.

Istovremeno, savetnik predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič izjavio je da, ako Rusija nastavi mobilizaciju, Kijev će pozivati u vojsku i studente. "Studenti će tada morati da odgovore da li žele da Ukrajina opstane ili im je važnije da se obučavaju na Sorboni i Oksfordu. Zasada studente ne diramo", kazao je Aleksej Arestovič.