I NEMAČKOJ PRETI RECESIJA: Kancelar u Berlinu ubeđuje sunarodnike da će uspešno prebroditi zimu, eksperti sumnjaju u obećanja političara

Čelnici energetski najugroženijih evropskih zemalja, onih čija je zavisnost od uvoza iz Rusije najviša, ne priznaju, međutim, da su u nezavidnom položaju. Tako je, ovih dana, nemački kancelar Olaf Šolc, u nameri da umiri sunarodnike, izjavio da "Nemačka ima dobre izglede da uspešno prebrodi zimu, uprkos smanjenom dotoku gasa iz Rusije".

Šolc, ipak, nije mogao da prođe bez priznanja da je ova optimistična vizura moguća isključivo zahvaljujući merama koje uključuju produženje životnog veka dve nuklearne elektrane, mada se Berlin kleo da će zatvoriti "prljavu proizvodnju energije".

Popunjenost skladišta gasa u Nemačkoj, doduše, veća je nego u ovo vreme lane i nastaviće, veli Šolc, da se dopunjava pre zime, ali, ostaje sumnja da će to biti dovoljno.

Kad je energetski "balon" iznad Nemačke počeo da popušta i energetičari počeli da sugerišu da bi mogao da pukne, Šolc je svečano, ne bez patetike, više puta izjavljivao da savezna vlada planira paket pomoći građanima, uz napomenu "da niko neće biti prepušten sam sebi". Budući, međutim, da eksperti predviđaju porast inflacije i ulazak zemlje u recesiju, jasno je da će Šolc svoje obećanje teško ispuniti. Institut za ekonomska istraživanja (IFO), revidirao je prvobitnu prognozu privrednog rasta na samo 1,6 odsto, što je nezapamćeno.

- Ulazimo u zimsku recesiju - upozorava Timo Folmershauzer, šef odeljenja za prognoze u IFO.

- Očekuje se da će inflacija ove godine iznositi u proseku 8,1 a sledeće 9,3 odsto.

Smanjenje isporuke gasa iz Rusije tokom leta i usled toga drastično povećanje cena, prave pustoš kad je reč o ekonomskom oporavku posle pandemije korone. Ne očekujemo povratak u normalu do 2024. kada eventualno možemo da se nadamo ekonomskom rastu od 1,8 odsto i inflaciji od 2,5 procenata.

Snabdevači građana i privrede energentima, značajno će prilagođavati cene struje i gasa rastućim troškovima nabavke, naročito početkom iduće godine. Kao rezultat toga, realni prihodi domaćinstava naglo će pasti, a sa njima, primetno, i kupovna moć.

- Pad kupovne moći, meren padom realnih plata po glavi stanovnika, iznosiće ove i sledeće godine oko tri procenta, što je više nego u bilo kom trenutku otkad je uveden sadašnji sistem nacionalnih računa 1970. - upozorava Folmershauzer.

Po mišljenju Georga Tila, predsednika federalnog Zavoda za statistiku, glavni uzročnici inflatornog skoka su, kao i uvek, poskupljenja energenata i s tim u vezi, prehrambenih proizvoda. Iako je država tokom leta pokušala da demfuje cene ključnih artikala, pozitivni trend je izostao.

Ministarstvo za privredu ističe da se šok, uzrokovan vrtoglavim skokom energenata usled redukcije ruskog gasa, širi na sve strane u obliku koncentričnih krugova i zahvata sve veći deo nacionalne ekonomije.

- Visoka inflacija preti da surva privredu u recesiju. Usled rapidnog opadanja kupovne moći, tokom zime bismo mogli da imamo strahovito smanjenje potrošnje, što direktno vodi u recesiju. Dosadašnji paketi za rasterećenje krajnjih korisnika ne smeju da se primenjuju u istom obliku. Efekat je moguć jedino što hitnijom primenom najavljenog limitiranja cene struje, kao i istovremenim ograničenjem cene koštanja gasa - konstatuje Sebastijan Dulijen, naučni direktor Instituta za istraživanje makroekonomije i konjunkture.

Predsednik Savezne mrežne agencije Klaus Miler upozorava na masovnu upotrebu grejalica koje su Nemci kupili u strahu da će ostati bez ruskog gasa.

- Čak i uz visoke cene gasa, njihovo korišćenje je skuplje od grejanja na gas. Osim toga, lokalne električne mreže mogu biti gurnute do svojih granica ako mnogo ljudi istovremeno koristi grejalice s ventilatorom - rekao je on za "Tagešpigl".

Generalni direktor Nemačkog udruženja gradova, Helmut Dedi pozvao je sve da ne paniče, nego udruže napore:

- Gradovi žele da uštede 20 odsto na gasu. Ako svi zajedno slede ovaj cilj, vidimo dobre šanse da prebrodimo zimu bez nestanka struje. Međutim, istovremeno se moraju preduzeti i mere opreza. Nužne su rezerve snage za hitne slučajeve. U civilnoj zaštiti, države i opštine dele odgovornost.

Vlada u Berlinu odobrila je paket u vrednosti od 65 milijardi evra, koji podrazumeva subvencije za određenu količinu struje malim i srednjim preduzećima i domaćinstvima, a moguće i za gas kojim se greju stanovi. U paketu su i subvencije za stanarinu koje će, umesto dosadašnjih 640.000, dobiti oko dva miliona ljudi.

Ministar finansija Kristijan Lindner naglašava da je paket mera "težak" 65 milijardi evra, ali da će savezna Vlada morati da plati samo 32 milijarde evra. Razlika bi trebalo da stigne od takozvanog slučajnog profita energetskih kompanija i od saveznih pokrajina.

KINA PARTNER

BERLIN radi na pripremi nove politike prema Kini čiji će cilj biti da smanji zavisnost od Pekinga u pogledu nabavke sirovina, baterija i poluprovodnika, izjavio je ministar ekonomije Nemačke Robert Habek, ističući da je Kina bila dobrodošao trgovinski partner, ali da Nemačka mora da preduzme mere protiv državnog protekcionizma. "Ne smemo da dozvolimo da nas ucenjuju", izjavio je on.

NOVI POREZ NA NAFTNE DERIVATE

EVROPSKA komisija namerava da odustane od utvrđivanja gornje granice cena ruskog gasa, ali ne i od plana o uvođenju poreza na višak profita energetskih kompanija, navodi se u dokumentu koji je procurio u javnost. Predlog propisa u koji je "Gardijan" imao uvid, ne sadrži ni ograničenje cene ruskog niti uvoznog gasa, pošto članice nisu mogle da se dogovore o ograničenjima.

VRTOGLAV RAST CENA

ENERGIJA u Nemačkoj košta 35,6 odsto više nego u istom periodu lane. Naročito je veliko poskupljenje struje u domaćinstvima, za 46,4 procenta. Ulje za zagrevanje stanova skuplje je za samo godinu dana za neverovatnih 111,5 odsto, a zemni gas za 83,8 odsto. Prehrambeni artikli u proseku su skuplji 16,6 procenata, koliko i benzin. Mlečni proizvodi skuplji su 44,5 procenata, meso i proizvodi od mesa 18,6, dok su cene hleba i pekarskih prozvoda više za 17,1 procenat.