ZELENSKI SADA NEĆE PREGOVORE VEĆ POBEDU: Moskva će morati da pošalje pojačanje svojim snagama u Ukrajini
I PRE nego što je turski predsednik Redžep Erdogan uspeo da predloži na samitu u Samarkandu u Uzbekistanu - 15. i 16. septembra - Vladimiru Putinu da bude domaćin njegovog susreta sa Vladimirom Zelenskim u Turskoj, iz Kijeva i Moskve su stigli odgovori da to nije realno.
Foto AP
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je juče kazao da će se specijalna operacija završiti tek kad se ostvare ciljevi koje je u februaru postavio Putin. Na drugoj strani, Zelenski govori da ne želi nikakve pregovore jer je uveren u pobedu Ukrajine u ovom ratu.
Posle prošlonedeljne ukrajinske ofanzive i osvajanja tri grada na severoistoku Ukrajine Balakleje, Kupjanska i Izjuma, u Kijevu je zavladala euforija pa je savetnik predsednika Ukrajine Mihail Podoljak izjavio da je i dalje prioritetan pravac ukrajinske armije Hersonska oblast kako bi kasnije krenuli ka Krimu.
Inače, predsednik Putin je, kako kaže Dmitrij Peskov, dobro informisan o stanju na frontu jer ga o tome stalno izveštava ministar odbrane Sergej Šojgu. Juče je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da je znatno ojačalo svoje snage u Donbasu.
Istovremeno, ukrajinski generalštab saopštio je da je ukrajinska vojska uspela da protera neprijatelja iz više od 20 naselja u prethodna 24 sata.
Dan ranije, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je na "Telegramu" naveo da su ukrajinske trupe ovog meseca povratila više od 3.000 kvadratnih kilometara teritorije.
Rukovodilac vojno-civilne administracije u Harkovskoj oblasti koja je pod kontrolom ruske vojske, Vitalij Gančev, objasnio je zašto se ruska vojska povukla sa tog dela fronta.
- Da bi sačuvali svoje ljude, morali smo privremeno da se povučemo jer je ukrajinskih vojnika na tom delu fronta bilo nekoliko puta više. Kad je ukrajinska vojska dobila pojačanje da krene u ofanzivu ona je bila brojnija čak osam puta od naših snaga - kazao je Vitalij Gančev i dodao da je oko 5.000 civila evakuisano u Rusiju.
Ako se pogleda najnovija karta vojnih operacija u istočnoj Ukrajini, može se uočiti da velikih prodora nije bilo. Na severoistoku Ukrajinci su na nekim mestima ušli u dubinu fronta do dvadeset kilometara.
KRIZA
NORVEŠKA, koja nije članica Evropske unije, i EU dogovorile su se da konkretizuju razgovore o predlozima za rešavanje energetske krize u Evropi, izjavio je norveški premijer Jonas Gar Stere. - Mi smo skeptični prema maksimalnoj ceni prirodnog gasa - rekao je Stere. Norveška je postala najveći snabdevač Unije gasom nakon što je Rusija smanjila izvoz zbog rata u Ukrajini. To je omogućol nordijskoj zemlji rekordni prihod od naftne industrije.
Celo leto vodila se rovovska borba, gađala je artiljerija sa obe strane, ali nekih bitnijih pomeranja nije bilo. Tek kad su ukrajinske snage u avgustu krenule u ofanzivu ka Hersonu došlo je do žestokih bitaka. Tada je ukrajinska vojska morala da se povlači ka luci Nikolajevu i Rusi su osvojili teritoriju od nešto manje od 50 kilometara. Ali radi se o stepi u kojoj nema većih gradova.
Prisluškivanjem razgovora sa ukrajinske strane fronta Rusi su se uverili da korišćenjem zapadnog oružja "haubica M777" i "hajmersima" rukovode strani instruktori. To potvrđuju i zarobljeni ukrajinski vojnici.
BEZ TENKOVA
NEMAČKA ministarka odbrane Kristina Lambreht odbacila je zahteve da se Kijevu isporuče borbeni tenkovi.
- Nijedna država nije dosad dostavila borbena pešadijska vozila zapadne proizvodnje ili borbene tenkove - rekla je Lambrehtova u Berlinu, dodajući da se Nemačka dogovorila sa svojim partnerima da neće preduzimati takve akcije jednostrano.
U poslednje vreme ukrajinska vojska sve više koristi dronove - kamikaze koji su dobijeni od Amerikanaca.
Ukrajinska artiljerija je i juče, upravo sa "hajmersima" gađala Antonovski most koji spaja dve obale preko Dnjepra u Hersonskoj oblasti. Vojnici nisu stradali ali jeste šest civila. Celo leto ukrajinska artiljerija gađa taj most u želji da ga potpuno onesposobi za korišćenje.
Evropska skladišta puna gasa
REZERVE gasa u evropskim podzemnim skladištima (UGS) premašile su 90 milijardi kubnih metara i dostigle maksimalan kapacitet od skoro 108 milijardi, pokazuju podaci Udruženja evropskih operatora gasne infrastrukture. EU zemlje preuzele su obavezu da dostignu nivo popunjenosti kapaciteta za skladištenje gasa od najmanje 80 odsto za zimu 2022-2023. Portugalija i Poljska su dostigle najveći nivo popunjenosti skladišta od 100 odsto i 99,13 odsto. U ostalim zemljama EU popunjenost se kreće od 82,04 odsto u Slovačkoj do 94,01 odsto kako je u Danskoj.
Cena gasa je dostigla najviši nivo od 3.541 dolar za 1.000 kubnih metara početkom marta. Cena gasa u Evropi pala je juče na 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara. Od početka septembra cena gasa je u proseku oko 2.330 dolara za 1.000 kubnih metara.
Dok su ukrajinski artiljerci poslednjih meseci redovno gađali gradove u Donbasu, posebno Donjeck, ruska vojska je svoje napade usmeravala kad utvrđenjima Ukrajinaca, rovovima i bunkerima. Ali nisu gađani gradovi i važni infrastrukturni objekti.
Tek minulog vikenda Rusi su raketirali ukrajinske termoelektrane i strujnu mrežu. Zbog toga je u Harkovu kao i u još nekoliko većih i manjih gradova nestalo struje i vode. U Harkovu je prestao da radi i metro.
Gradonačelnik Harkova, koji se nalazi pod vlašću Kijeva, Igor Terehov izjavio je juče da je opet bilo problema sa snabdevanjem strujom. Predsednik Ukrajine Zelenski rekao je ranije da je pet ukrajinskih regiona u nedelju bilo delimično ili potpuno bez struje.
Moskva je juče istakla da nema razgovora o demilitarizaciji nuklearne elektrane Zaporožje u Energodaru.
Tramp nije video
UKRAJINSKI predsednik izjavio je da je bio iznenađen koliko je bivši predsednik SAD Donald Tramp nastavio da hvali ruskog kolegu Vladimira Putina, čak i nakon što je Moskva napala Ukrajinu. - Verujem da je imao dovoljno vremena, i više, da shvati ko je Putin - rekao je Zelenski za Si-En-En i dodao da je nemoguće da Tramp nije znao koliko je Putin u suprotnosti sa vrednostima američkog naroda.
Najnovija ratna zbivanja na istoku Ukrajine samo potvrđuju prognoze da će te dve slovenske zemlje ratovati ne samo naredne jesen i zime nego i iduće godine. Uostalom, o tome sve više govore ukrajinski najviši političari koji stalno traže dodatno moderno naoružanje od zemalja članica NATO.
Koliko će biti novih izbeglica sa jedne i druge strane teško je i zamisliti. Uopšte nije sporno da će posle najnovijih bitaka u istočnoj Ukrajini vojno rukovodstvo u Moskvi izvući zaključke da ne može da ratuje na tako širokom frontu sa mnogostruko manje vojnika nego što ih ima Ukrajina. Pitanje je samo dana kada će ruskim snagama stiće značajnije pojačanje u ljudstvu i modernija vojna tehnika.
Dok Ukrajina nije dobila moderne haubice i višecevne bacače koji se mogu navoditi pomoću špijunskih satelita, Rusi su mogli da bez većih problema drže već zauzete teritorije jer su bili superiorni u avijaciji i artiljeriji. Ali sada se situacija menja upravo jer Rusi nisu uspeli da zaustave dotok zapadnog oružja ukrajinskim jedinicama.
Broj žrtava sa obe strane fronta će se još više povećavati, tim više kada opadne lišće sa drveća artiljerijska oružja kao i oklopna vozila će biti mnogo lakša meta za visokoprecizno oružje koje se sve više koristi.
Ekonomski "blickrig" nije uspeo
RUSIJA se suočava sa finansijskom i tehnološkom agresijom, ali ekonomski "blickrig" protiv nje nije uspeo, rekao je juče ruski predsednik Vladimir Putin.
- Rusija se ubedljivo bori sa spoljnim pritiskom, možda bi se reklo, sa finansijskom i tehnološkom agresijom od strane nekih zemalja. Taktike ekonomskog "blickriga" nisu delovale, to je već očigledno svima, pa i njima - rekao je Putin.
On je naveo da će budžet Rusije u naredne tri godine ispuniti prioritete i izazove pred kojima je zemlja. Prioritet je makroekonomska stabilnost Rusije, naglasio je Putin na sastanku o ekonomskim pitanjima.
Putin je rekao da je inflacija sa 17,8 odsto u aprilu, pala u septembru na 14 odsto i da ima razloga da se veruje da će do kraja godine biti još niža, kao i da je nezaposlenost na istorijskom minimumu.