DA LI ĆE SE POMIRITI ERDOGAN I ASAD? Od kućnih prijatelja do teških reči, konačno se nazire rešenje spora Damaska i Ankare
KAKO se zaoštrava ekonomska kriza u Turskoj, tako raste neraspoloženje građana prema izbeglicama i to će biti centralno pitanje u kampanji za izbore koji se održavaju za deset meseci.
Poslednje ankete najavljuju da bi predsednik Tajip Erdogan mogao posle dve decenije neprekidne vladavine da izgubi vlast ako ne reši goruće privredne probleme koje mnogi građani osećaju u svom džepu.
- Vlada nema strategiju za rešenje izbegličkog problema. Mi ćemo kada dođemo na vlast direktno razgovarati s predsednikom Bašarom el Asadom kako bismo se dogovorili o povratku migranata u Siriju - kažu u Nacionalnoj alijansi, koja okuplja opozicione stranke.
U vladi su konačno shvatili da moraju da sarađuju s režimom u Damasku s kojim godinama nisu imali kontakte.
- Cilj Turske nije da porazimo režim Bašara el Asada. Mi želimo da uspostavimo mir i bezbednost na istočnim granicama naše zemlje. Mi nemamo pretenzije da zauzmemo sirijsku teritoriju pošto su Sirijci naša braća, mi se tamo borimo protiv terorista - izjavio je Erdogan najavljujući dijalog s Damaskom.
Proces pomirenja sigurno neće ići bez trzavica iako su već uspostavljeni prvi kontakti šefova diplomatija i obaveštajnih službi. Ankara će pokušati da normalizaciju odnosa uslovi vraćanjem izbeglica i neutralisanjem „kurdskih terorista” koji su našli utočište u Siriji, kao što je to nekada radila vlada Hafeza el Asada, oca sadašnjeg predsednika.
Damask će, kako se saznaje, zahtevati da uspostavi kontrolu na graničnim prelazima i međunarodnim saobraćajnicama koje sada na severu zemlje kontroliše opozicija. To takođe podrazumeva vraćanje civilne uprave u Idlibu, provinciji koja je još pod kontrolom opozicije koju je godinama podržava Ankara. Taj proces podržavaju Teheran i Moskva iako od početka stoje iza režima u Damasku.
Predsednik Erdogan je dosad igrao na jednu kartu: za jedanaest godina nije se sreo sa El Asadom. Do marta 2011, kada je u Siriju stiglo „arapsko proleće”, oni su bili bliski, upućeniji tvrde – kućni prijatelji. Ali u politici ljubavi nema. Posle razmene teških optužbi i povremenih vojnih upada u Siriju Erdogan je sada prvi put nagovestio spremnost da pregovara s režimom u Damasku, koji je sve doskora prozivao za sva zla u tom delu sveta.
- Ti si kasapin svog naroda… - optuživao je El Asada. "Ti se ponašaš se kao osmanski osvajači…", uzvraćali su iz Damaska.
U Ankari su, kao i u Americi, u početku pogrešno procenjivali da su njegovi dani odbrojani, da će on preko noći završiti kao Hosni Mubarak u Egiptu i Muamer el Gadafi u Libiji. Ali, zahvaljujući podršci Rusije i Irana, El Asad se održao na nogama i sada je nezaobilazan faktor u traženju političkog rešenja krize.
Ankara je sve do pre nekoliko dana gromoglasno najavljivala novi veliki vojni upad u Siriju kako bi se tamo obračunala s "kurdskim teroristima" i stvorila preduslove za "dobrovoljan" povratak izbeglica.
Više se ta vojna operacija ne pominje. Zaokret nije slučajan, on je očigledno usledio posle nedavnog višesatnog razgovora Erdogana s predsednikom Putinom, koji se, kao i Teheran, protivi turskoj vojnoj intervenciji .
(Politika)
BONUS VIDEO: SNIMCI DEJSTVA "GRADA" - Dejstva ruskih projektila u zoni odbrane vazdušnog prostora