KRALJICA JE VEČNA, ŽIVEO KRALJ: "Novosti" u Londonu, uz okupljenu masu pomešanih osećanja, čekajući proklamaciju Čarlsa Trećeg (FOTO)

- Bože, spasi kralja! - odjeknulo je odozgo.

- Hip, hip, ura! - uzvratila je okupljena masa, koja je prethodno odslušala obnovljenu himnu.

Dok su jedni uporno, od ranog jutra, čekali ispod balkona da prisustvuju retkom događaju, za to vreme, kroz Grin park, iz pravca Pikadilija, Vestminstera i Trga Trafalgar, reka ljudi već je kuljala ka Bakingemskoj palati, da preduhitri novog kralja na putu kući. Među njima, porodice s decom, stariji parovi, studenti, majke s bebama, običan svet. Sjatilo se, čini se, pola Britanije.

- Pomešale su mi se emocije. Srećna sam zbog Čarlsa, uverena sam da će sjajno vladati, ali kraljica mi mnogo nedostaje. Donosila nam je stabilnost, nadu, bila mi je kao baka. A kad vam umre baka, to je veliki gubitak, u svakoj porodici - kaže Rakel koja je s majkom Moli došla da položi buket.

U koloni je i mnogo starija Vendi, koju podruku pridržavaju dve kćerke.

- Veoma sam potresena. Bila je tu celog mog života - kaže, pa se zaplače a glas joj najednom zadrhti.

Svi ljubazni, vreme je nacionalnog praštanja. Policajci pristaju na snimak. Na njihovim kapama uskoro će doći do promene grba, potvrđuju nam. Sve se ovde sada polako menja. Ne samo novac. Ali, to će potrajati. Vele, možda i decenijama. Imajući u vidu da je Čarls u poznim godinama preuzeo krunu, možda će kovanice imati i tri lika u opticaju, kada, jednom, na presto bude stupio sadašnji princ od Velsa Vilijam. Ali, o tom-potom.

- Radujem se zbog Čarsla, toliko dugo je čekao da postane kralj - iskrena je Mirijam.
Najuporniji se poređali uz oba trotoara avenije Mol. Drugi tek pristižu. Neki već odlaze. Službenica za megafonom pokušava da ih uputi s one strane barijere. Pokret u svim pravcima. Nacija kruži, u mimohodu.

I vreme je poslužilo. Nigde one londonske kiše. Nebo se razmaklo da na suvom dočeka hodočasnike. A ima ih odasvud. Jani je iz Indonezije. Žčau je Kinez. Studira u Londonu arheologiju. Ovde je treći put u kratkom roku.

- Danas je Kineski jesenji festival posvećen porodici, pa sam došao da odam počast kraljici i kraljevskoj familiji - kaže ovaj momak u tradicionalnoj odori, pa klekne pred brdom cvetova.

Kišica, ipak, mora da zaprska, bar nakratko. London je to. Kao pečurke posle pljuska, nikli slikari iz udruženja Londonskih umetnika u prirodi. Pristigli da kičicom ovekoveče istorijski trenutak.

Cveće je narod prvog dana ostavljao ispred ograde Bakingemske palate. More cveća. Nepregledni okean cvetova. Od juče, buketi se raspoređuju širom Grin parka. Uz stabla. Na proplanku. I pred kapijom, uz umetnički rad Mata Marga.

Studentkinje Taš i Arijan se obukle u crno.

- To je iz poštovanja prema počivšoj kraljici. Više smo tužne zbog nje nego što smo srećne zbog Čarlsa. Ona nas je, ipak, napustila, njegovo vreme tek dolazi - kaže nam Taš.

Njihov vršnjak Luk ima pred sobom širu sliku.

- Veoma sam zabrinut za svet. Živimo u teškim vremenima. Kraljica me je učinila ponosnim Britancem - poverava se, spušta cvetni zamotuljak, a onda stane vojnički mirno, i salutira pred kraljičnim portretom.

Latica ovde nije bilo ovoliko još od vremena kada je, pre tačno četvrt veka, u Parizu stradala princeza Dajana. Kraljici je tada nacija zamerila što se nije danima oglašavala. Valjda je to jedna od retkih stvari u kojoj se s njom nisu složili. Pravdala se tada da je vreme provodila brinući se o princezinim sinovima i odala počast prvoj supruzi Čarlsa Trećeg. Sada počast odaju njoj.

Mateo pomaže u organizaciji. Buketa je previše. Treba napraviti mesta. Na ljubazno upućen poziv uključujemo se u akciju. Svi su, sada, ovde zajedno. Premeštamo krinove, lale, karanfile, ruže, suncokrete, čestitke. Postajemo deo ceremonije.

Uz bukete, ostavljaju se i poruke u kojima su izlivi ljubavi i poštovanja, ali i zastave, amajlije, srca u obliku balona. Neveštom, dečjom rukom, iscrtan kraljičin portret. Neko je spustio fudbalski dres. Drugi je, opet, u lubenici izrezbario ćup s kraljevskim amblemom. Iz šarenila boja izranja meda Padington.

Ima ovde i komšija Francuza. Desetogodišlja Ema došla iz Pariza s mamom Klarom.

- Dolazak u London joj je bio poklon za rođendan. Odavno smo planirale put, ali ni sanjale nismo da će to biti baš u ovom trenutku kada imamo priliku da odamo poštu preminuloj kraljici. Ostaće nam nesvakidašnja uspomena - poručuje Klara.

Odjednom, komešanje. Isplatilo se čekanje. Uzvici iz mase. Konjanici kraljevske garde vraćaju se sa svečanosti. Odjekuje topot kopita. Izdužuju se ruke, skaču telefoni uvis.

Sve je dobro, da uveliča ovaj dan.

Izveštaj se piše u parku. Na istu klupu seda Edvard. Započinje svoju ispovest, o tome kako vidi svet posle kraljice.

- Ne bojim se da će doći loši dani. Jer, već su nastupili. U celom svetu. Političari nas vode iz krize u krizu. Sve je poskupelo, nema energenata, ratuje se. Ali, uzdam se u to da u životu uvek ima uspona i padova. Vi, u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji to najbolje znate. Valjda će i ovde doći bolje vreme - kaže Edvard, pre nego što posedi još malo, pa ode svojim putem.