BLIZU MILION ŽRTAVA RATA SAD PROTIV TERORIZMA: Pre tačno 21 godinu srušene su kule bliznakinje, kada je poginulo oko 3.000 ljudi

Na današnji dan, pre tačno 21 godinu i napada otetim avionima na njujorške "kule bliznakinje" i Pentagon, u kojima je poginulo oko 3.000 ljudi, odnosno od 25. oktobra i usvajanja tzv. Patriotskog zakona, borba i svakodnevni rat sa nevidljivim i nejasnim pretnjama uočljivo se komplikuju pred očima cele američke nacije.

Amerikanci su svoj poslednji metak u teroristu ispalili 1. avgusta ove godine, kada je u Kabulu, u kući pred porodicom, usmrćen Ajman al Zavahiri, nekadašnji bliski saradnik Osame bin Ladena. Prema podacima Braun univerziteta, on je samo jedan od oko 930.000 ljudi koliko su ih Amerikanci za dve decenije ubili u svom "antiterorističkom ratu"! U tekstu ovog američkog univerziteta pod naslovom Cost of War (Cena rata), obelodanjeno je da su Amerikanci borbu protiv terorizma vodili u čak 85 zemalja sveta, a među žrtvama je, tvrde na Braun univerzitetu, bilo i najmanje 400.000 civila.

Troškovi ovog rata za dve decenije iznosili su, navode izvori u SAD "osam triliona dolara", a Vašingtonu su pomagale najmanje 54 vlade ustupajući svoje teritorije ili baze za globalni rat sa Al kaidom. Početkom januara 2022. u Gvantanamu su SAD i dalje držale 39 od oko 800 muškaraca i dečaka koji su dovedeni od 2002. do 2008. gde su "ispitivani naprednim tehnikama"... I, mada je borba protiv islamskog terorizma manje-više završena 2011. ubistvom lidera Al kaide Osame bin Ladena, broj boraca protiv terorista je unazad deset godina porastao do neslućenih granica.

Kako u svojoj analizi upozorava Mises institut iz Tenesija, u ovom trenutku, kontraterorizmom ili nekim njegovim vidom se u SAD bavi 854.000 ljudi. Prema njihovim podacima, u SAD postoji 1.271 organizacija za borbu protiv terorizma, unutrašnje bezbednosti i obaveštajne službe i 1.931 slična firma iz privatnog sektora. Ove organizacije sa strogo poverljivim bezbednosnim dozvolama od 2010. nalaze se na 10.000 lokacija.

- Procvat privatnog sektora u ratu sa terorizmom usledio je 2010. dok je administraciju vodio Barak Obama, čija se vlada potrudila da granica između privatnog i javnog ostane nejasna u ovoj industriji - objašnjavaju iz ovog instituta.

A kada su u pitanju sami događaji od 11. septembra, ni do danas nije sudski dovedeno do kraja kako i zbog čega su se srušile "kule bliznakinje", kao i susedna i "zgrada sedam" (ranije sedište VTC), koja nije bila na udaru letelica.

Godine 2020. u maju, posle višegodišnjeg proučavanja dostupnih podataka o terorističkom udaru u Njujorku, na Univerzitetu Ferbanks Aljaska više od 3.000 profesionalaca iz različitih oblasti, fizičara, matematičara, hemičara, arhitekata, inženjera, advokata i akademika, osporilo je zvanično objašnjenje vlade SAD za katastrofalne događaje.

Prema njihovom izveštaju, zgrade nisu mogle da padnu na način na koji su se obrušile tog dana u Njujorku.

Ujedinjeni nezavisni arhitekti i pravnici u svom izveštaju osporavaju nauku koja stoji iza zvaničnog objašnjenja vlade SAD za kolaps zgrada Svetskog trgovinskog centra. Oni tvrde da su se zgrade urušile usled istovremenog "kvara" na nosećim strukturama, što implicira da su stubovi mogli biti minirani naprednim termit-eksplozivima koji su aktivirani u istom trenutku.

Dokazi iz Ferbanksa su izvedeni na osnovu analize jednovremenog rušenja obližnje "zgrade sedam" od 49 spratova koju avioni nisu ni dotakli. Advokatski komitet koji podržava zahteve arhitektonske struke za novu istragu u posebnoj pravnoj akciji, podneo je tužbu protiv FBI, tvrdeći da Biro nije uzeo u obzir dokaze u vezi sa rušenjem VTC. Interesantno je da su se tužbama pridružili i predstavnici vatrogasnih stanica koje su učestovale u akciji spasavanja, a tom prilikom njih oko 400 je poginulo.