PLATE DA RASTU KAO INFLACIJA: Peta najveća svetska ekonomija suočena sa privrednom i političkom krizom kakva se ne pamti decenijama
AKO bi se, u moru zastrašujućih vesti na pragu jeseni i zime koje stižu iz evropskih prestonica, suočenih sa nestašicom energenata, morala izdvojiti ona prestonica u kojoj vlada najveća panika, onda bi to, verovatno, bio London.
Nagoveštaji znatno većih računa za gas i struju praćeni su, koliko političkom neizvesnošću zbog očekivane smena premijera, još više talasom koordinisanih štrajkova koji prete potpunom paralizom Ostrva.
Moglo bi se reći da najveći sindikati zbog eskalacije troškova za ovu jesen najavljuju koordinisane "ratne" akcije kako bi "pobedili" u borbi za povećanje plata povezanih sa inflacijom.
Ovaj potez, koji uključuje dva najveća sindikata, dolazi usred rastućeg besa Britanaca zbog neuspeha vlade da dogovori detaljan paket pomoći za porodice posle najave da će prosečni računi za gas i struju porasti za čak 80 odsto.
Računi za struju, koji su u aprilu već porasli za 54 odsto, procenjuju se već na preko 3.000 funti godišnje za milione domaćinstava od oktobra.
Da šale nema, pokazale su već ovog leta kolone demonstranata koje su izazvale kašnjenja u prevozu i poremećaje na deonicama širom sistema auto-puteva u zemlji koje su organizovane preko društvenih mreža pod sloganom "Cene goriva stoje protiv poreza".
Iako bi sada koordinisana akcija bila kraća od "generalnog štrajka" koji su tražili neki sindikalni lideri, predlog jednog od dva najveća sindikata "Junajt" obezbedio je sinhronizaciju usmerenu na postizanje najvećeg učinka.
Najveći sindikata u zemlji "Junison", uz podršku železničkog sindikata koji je već vodio članove tokom niza štrajkova poslednjih nedelja, kaže da je kriza troškova života "kriza niskih plata". Zato se zahteva povećanje plata "barem u skladu sa inflacijom" koja je sada 10,1 odsto, kao i da minimalna zarada bude 15 funti po satu.
Generalno, radnici u Britaniji se suočavaju sa najvećim padom vrednosti plata u više od dve decenije. Realne plate radnika su zbog inflacije pale za 2,8 odsto između marta i maja u poređenju sa istim periodom prošle godine, što je najveći pad od 2001. godine.
Nagoveštaj pobune i nemira pokazatelj je razmera problema pred naslednikom Borisa Džonsona, bilo da to bude šefica diplomatije Liz Tras ili njen konkurent Riši Sunak.
Visoka inflacija, u kombinaciji sa štetom od "bregzita", zaustavila je rast nacije "u kojoj sunce nikad ne zalazi". Funta je takođe oslabila ove godine, izgubivši 11 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar, što poskupljuje uvoz robe.
CENE NAJVIŠE ZA 40 GODINA
MESECIMA je rast cena energenata i ostale robe na globalnom nivou podsticao inflaciju u celom svetu, pa je i peta po veličini svetska ekonomija jedna od najteže pogođenih među najbogatijim nacijama sveta. Potrošačke cene u Velikoj Britaniji dostigle su 40-godišnji maksimum u maju i najviše su među vodećim ekonomijama G7, a predviđa se da će još da rastu.