POSLE POLA VEKA: U Italiji istorija krize i siromaštva može da se ponovi
STRAHOVANjA da se istorija krize i siromaštva u Italiji može ponoviti nisu mala i pretnja od istinskog energetskog cunamija nije na pomolu već je u toku - zatvaranje više hiljada firmi i gubitak radnih mesta za oko milion radnika, koji kreću ka kasi pomoći, broj zahteva uvećan je do jula za 45 posto.
Foto: EPA
Mnogi Italijani pamte 1973. godinu, kada je usledila prva posleratna kriza u zemlji, kao posledica Jomkipurskog rata i potom arapskog embarga, a Italija je zavisila dve trećine od uvoznog petroleja, i paketa mera koje je usvojila tadašnja Vlada kako bi se zemlja izborila sa energetskom krizom. Počinje strah da li sadašnje uvećanje cena energenata liči na taj period.
Cena gasa u Italiji dostigla je nivo koji ne omogućuje dalji nastavak proizvodnih procesa. Ide se na smanjivanje obima proizvodnje u brojnim delatnostima, kao što su metaloprerađivačka industrija, prerada gvožđa, zanatstvo, proizvodnja stakla, keramike, papira...
Samo neki od primera uvećanja cene proizvodnje zbog pritiska cene gasa govore jasno u prilog tome: prerada minerala 902 procenta, u poljoprivredi za 639 procenata, u obradi drveta 315 procenata, prehrambenih proizvoda 217, tekstilnoj industriji 350, u preradi kože 344, a u metalurgiji porast cena energije stigao je do zvezda. I svi na sav glas traže urgentne mere pomoći od države kako bi preživeli i kako ne bi zatvorili proizvodnju, jer posluju sa gubicima i ne mogu da isplate radnike.
Predsednik Zanatske industrije (Konfkomerćo), koja predstavlja dušu italijanske proizvodnje, brenda i stila mejd in Itali, Marko Graneli najavio je da će hiljade takvih firmi zatvoriti ili biti prinuđene na redukovanje proizvodnje jer su u poslednjih 12 meseci doživele uvećanje cena za proizvodnju od 500 procenata. Jedna mala firma sa 20 zaposlenih koja je plaćala mesečno električnu energiju 2.900 sada plaća 13.000 evra.
Ide se ka onom riziku koji Italija dobro poznaje iz zatvaranja u vreme kovida, jer su računi već uvećani u proseku za pet puta ili čak desetostruko. A ono najgore nije još stiglo, na pragu su jesen i zima, sezona grejanja, biće zvanično propisane mere kolika temperatura može biti u stanovima, u kancelarijama, predlog je da se gase svetla u javnoj rasveti gde god je to mogućno, na javnim institucijama, da se zatvaraju restorani ranije, skraćivanje radnog vremena samoposluga ....
Svi pozivaju na urgentnost, brzo reagovanje u merama pomoći proizvođačima, a u trenutku kada u Italiji traje predizborna kampanja, parlamentarni izbori su 25. septembra, pitanje je koja će to Vlada reagovati, sadašnja ili će se čekati buduća?
A građani već sada mogu "da se smrznu" i bukvalno od predloga mera. Uz uštede svaka familija u proseku osiromašiće kućni budžet za 1.231 evro, uz gašenje svetla, smanjivanje grejanja na predloženih 19 stepeni, čak preporučenog vremena za tuširanje, redukovanje temperature i u frižideru.