VAŠINGTON I KIJEV OD ZAPOROŽJA PRAVE NOVU FUKUŠIMU: Može li se dogoditi katastrofa slična onoj u Černobilju 1986, ili 2011. godine?

Katastrofa na toj nuklearki krajem aprila 1986. ostavila je u sećanju dubok strah od radijacije ne samo kod građana bivšeg SSSR već i cele Evrope. Zbog toga mnogi ne mogu da shvate zašto Ukrajinci uporno gađaju dvorište zaporoške nuklearke? Nije nikakva uteha to što do sada nisu gađali reaktore, jer je dovoljno da pogode onaj deo odakle se strujom snabdevaju rashladni uređaji za postrojenja i ako oni prestanu da rade, neminovno će se dogoditi havarija.

Ukrajinci koji gađaju odlično znaju gde se šta nalazi na centrali i artiljerijski projektili lete tačno po komandi iz Kijeva. Ukrajinci gađaju područje centrale minobacačima kao i bespilotnim letelicama. Zna se da oni gađaju sa druge obale Dnjepra koja je i dalje pod kontrolom ukrajinske vojske. Jedan od napada izveden je višecevnim bacačima, a projektili su padali nedaleko od nuklearke. Od grada Nikopolj na desnoj obali Dnjepra do nuklearke je 12 kilometara, a za savremenu artiljeriju to rastojanje ne predstavlja nikakav problem.

Gubitak Zaporoške atomske centrale za Kijev je ne samo ekonomski veliki problem već i moralni poraz. Povratak nuklearke bi za Ukrajinu bila velika ratna pobeda. Ako struja iz te atomske centrale bude išla na istok, to će biti dvostruki poraz Kijeva. Zbog toga predsednik Vladimir Zelenski pokušava da preko međunarodnih organizacija progura ideju da u atomsku centralu dođu mirotvorci. Amerikanci imaju svoje interese jer su pre par godina Ukrajinci počeli da koriste atomsko gorivo koje su dobijali iz SAD.

Rusiji je naravno sada najvažnije da se ne dogodi neka havarija na centrali. Ako ostane pod ruskom kontrolom, elektrana će snabdevati strujom Zaporošku i Hersonsku oblast, ali i Krim. Rusija ima atomsko gorivo za takav tip reaktora.

Mnogi strahuju od moguće katastrofe. Ta nuklearka je građena za vreme Sovjetskog Saveza i bilo je predviđeno da može da izdrži i napade iz vazduha. Zbog toga nema opasnosti za atomske reaktore, ali to znaju i Ukrajinci, pa gađaju prateću infrastrukturu.

Ekspert za atomsku energiju Aleksandar Uvarov kaže da se atomska centrala ne može do kraja konzervisati kako pišu neki novinari. Ako se isključe atomski reaktori, oni moraju da se hlade, a uređaji se moraju napajati strujom sa strane. Postoji precizna procedura kako se gase atomski reaktori. Ako se ona ne poštuje, može se dogoditi opasna situacija.

- Da bi se razumela situacija, treba se podsetiti katastrofe u Fukušimi 2011. godine. Havarija se desila posle zemljotresa koji je izazvao cunami, a on je potopio prostorije u kojima su bili rezervni generatori. Atomska centrala je ostala bez struje i prestao je da radi sistem hlađenja i izazvani su problemi u reaktorima. Na prvom, trećem i četvrtom reaktoru izbile su eksplozije i u atmosferu su dospeli radioaktivni elementi - objašnjava Aleksandar Uvarov. - Da bi se sprečila katastrofa u slučaju isključenja uređaja za hlađenje reaktora, oni se moraju priključiti na struju sa drugih elektrana iz Rusije ili Ukrajine.

Na Zaporoškoj atomskoj centrali postoje rezervni dizel, generatori i gorivo, ali oni mogu samo privremeno da rade, jer nisu predviđeni da funkcionišu mesecima.

Analizirajući razliku između uzroka katastrofe u Černobilju i Fukušimi, jasno je da je za prvu kriv ljudski faktor, jer su tadašnji rukovodioci odlučili da naprave eksperiment na jednom od reaktora. To je izazvalo nekontrolisanu reakciju u reaktoru, a u Fukušimi je zbog cunamija uništen sistem za hlađenje reaktora.

Nije nikakva tajna da Ukrajinci gađaju ovu atomsku centralu zbog toga što Rusi hoće da je spoje sa svojom električnom mrežom. Osim toga, u Kijevu veruju da se, ako postane opasna situacija u Zaporoškoj oblasti, neće održati referendum o osamostavljivanju i pripajanju Rusiji.

U atomskoj centrali, pored skladišta iskorišćenog atomskog goriva, nalazi se i skladište radioaktivnog otpada. U tom skladištu su upotrebljena specijalna odeća, filteri i staro ulje. Ukrajinci su gađali upravo to skladište, a ne ono gde je iskorišćeno atomsko gorivo.

To skladište sa upotrebljenim gorivom čine betonski kontejneri debljine 70 santimetara. Oni su proizvedeni u SAD. Unutar betonskih kontejnera su metalne hermetičke korpe u kojima je iskorišćeno atomsko gorivo. Da bi se pogodilo to gorivo, mora se probiti betonski oklop. Danas je na stanici 177 kontejnera, a maksimalni projektovani kapacitet je 380 kontejnera.

U vojno-građanskoj administraciji Zaporoške oblasti kažu da ukrajinska vojska gađa prostor na kome se nalazi nuklearka u dogovoru sa Amerikancima i Britancima.
Zasada je radijacija na Zaporoškoj atomskoj centrali u okviru normi. Da nuklearka normalno radi potvrdio je i rukovodilac Međunarodne agencije za nuklearnu energiju Rafael Grosi.

- Atomska tehnologija koja je postavljena na Zaporoškoj nuklearki je pouzdana, ali se ne treba izazivati nesreća tako što će se ona gađati artiljerijskim projektilima - kategoričan je Uvarov.

Profesor Vladimir Kuznjecov kaže da bi u slučaju katastrofe na atomskoj centrali u Zaporožju posledice osetila sva Evropa i zbog toga čudi to da Zapad mirno posmatra kako predsednik Ukrajine Zelenski i njegova vojska gađaju nuklearku.

- Samo duševni bolesnici mogu da donesu odluku da se svakodnevno gađa nuklearka. Oni koji to čine očigledno nisu svesni da bi oni i njihove porodice bili žrtve radijacije - objašnjava profesor Vladimir Kuznjecov.

Zbog učestalog granatiranja zaporoške nuklearke, u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije su te napade nazvali "atomskim terorizmom".

- Ako neki od projektila ošteti vitalne delove nuklearke i dođe do havarije, nastradaće ne samo stanovnici Zaporoške oblasti već i cela Ukrajina, a oblak radioaktivne prašine pokriće Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Poljsku, Slovačku i Češku - kaže profesor Vladimir Kuznjecov, bivši načelnik inspekcije za nadzor radijacione bezbednosti Gosatomnadzora SSSR. - Sve te zemlje bi osećale posledice atomske katastrofe narednih sto godina.

Zaporoška atomska centrala je najveća u Evropi. Ona proizvodi 20 odsto ukupne električne energije u Ukrajini. Ta nuklearka je počela da se gradi početkom 1979, ali je punom snagom startovala u decembru 2021. U njoj je radilo 11.500 ljudi. Četvrtog marta 2022. veliki deo Zaporoške oblasti zauzela je ruska vojska pa je i grad Energodar i atomska centrala potpao pod rusku kontrolu. Iako je većina personala ostala, sada se za svaki slučaj na centrali nalazi deset do 15 ruskih specijalista.