"POJAS" DONOSI SAMO PROGRES, A NIKAKO NEVOLJE: Autorski tekst Konstantina Batanova, ruskog geopolitičara i stručnjaka za odnose sa Kinom

Evropa je time najavila da će učiniti sve da zameni kineske investicije u EU, a u tim okolnostima odnosi Kine sa Srbijom poprimaju posebno važan strateški karakter.

Srbija nije član Evropske unije, pa nije ni dužna da se pridržava briselskih propisa o ekonomskoj saradnji sa Kinom. Političke kontradikcije EU i SAD, sa jedne strane, i Kine, sa druge, ne utiču na kinesko-srpske odnose. Srbija stoga postaje model kinesko-evropske saradnje i igra važnu ulogu u geopolitičkom pozicioniranju Kine u Evropi, delujući kao izlog u kome se vide pozitivni aspekti prijateljstva sa ovom zemljom.

Ukupna trgovinska razmena Kine i Srbije je tokom 2021. godine iznosila 508 milijardi dinara, što je povećanje od 34,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz Srbije u Kinu iznosio je 94 milijarde dinara (rast od 142,9 odsto), a uvoz 414 milijardi dinara (rast od 22,6 odsto).

Druga važna stvar je da Kinezi imaju duboku simpatiju prema Srbima, naročito od američke agresije na Srbiju, u kojoj su poginula i tri kineska državljanina.
Srbija je postala prva evropska zemlja koja je odgovorila na inicijativu "Jedan pojas i jedan put".

Glavni problem koji sprečava saradnju Kine i balkanskih zemalja je što članice EU iz ovog regiona često, iz političkih razloga, usporavaju projekte koji uključuju kineske kompanije. Primera je mnogo, a najpoznatiji i najindikativniji je bio tokom kovid-krize.
Ispostavilo se vrlo brzo da razvijene zapadne zemlje nisu spremne da dele svoje vakcine kao Kinezi i tako su pokazale takozvani vakcinalni egoizam. Zbog toga su mnoge države koje su u početku, za razliku od Srbije, Kinu doživljavale samo kao "izvor bolesti", godinu dana kasnije počele da je smatraju delom rešenja pandemije.

Međutim, većina balkanskih lidera i dalje je prinuđena da se javno pridržava transatlantskog kursa i odustaje od nekih projekata.

Na kraju svega, treba napomenuti da politika Kine prema zemljama Balkanskog poluostrva (i cele Evrope) ide u korito koncepta "Jedan pojas, jedan put". To znači da u kineskoj strategiji prevladavaju ekonomski interesi, a kineska strana ne nastoji da utiče na unutrašnju političku situaciju balkanskih zemalja.

U Kini postoji izreka: "Želiš da se obogatiš - izgradi puteve". To znači da razvoj čitave ekonomije mora početi izgradnjom infrastrukture i to je i temelj praktičnog dela ove inicijative.

Svi standardi, propisi i sistemi koji se koriste za izgradnju i razvoj infrastrukture, koje su zajednički razvile Kina i partnerske zemlje, postepeno su evoluirali od regionalnih javnih proizvoda do globalnih. Odnosno, radi se o stvaranju novih standarda tehnologije i izgradnje, čiji je glavni zakonodavac Kina, jer se ceo sistem gradi oko Kine.

Činjenice i brojevi sve govore

* KRAJEM prošle godine, Kina je potpisala više od 200 dokumenata o saradnji u okviru "Pojasa i puta", sa 147 zemalja i sa 32 međunarodne organizacije.

* KINESKA trgovina sa zemljama koje podržavaju inicijativu "Pojas i put" 2021. godine iznosila je 1,823 triliona dolara (rast od 23,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu), što predstavlja 29,7 odsto ukupne kineske spoljne trgovine.

* BROJ teretnih železničkih usluga na ruti Kina-EU tokom 2021. godine iznosio je 15.000 (rast od 22 odsto), obim teretnog saobraćaja dostigao je 1,46 miliona kontejnera dužine oko šest metara (rast od 29 odsto).

* DIREKTNE kineske investicije tokom godine u zemlje koje se nalaze na "Pojasu" iznose 21,8 milijardi dolara (rast od 7,9 odsto za godinu dana). Kompanije iz ovih zemalja su, takođe, povećale direktna ulaganja u Kinu i iznose 11,25 milijardi dolara.

* AKTIVNO je promovisana izgradnja infrastrukturnih objekata - kineske kompanije su pružale ugovorne usluge u vrednosti od 91 milijarde dolara, što predstavlja 57,9 odsto ukupnih ugovornih projekata koje je Kina sprovela prošle godine u inostranstvu.

* KINA je učestvovala u oko 120 projekata u regionu Balkana, od kojih su većina infrastrukturni i energetski projekti, a njihova vrednost je skoro 32 milijarde dolara.

* U OVOM trenutku se sprovode ili su već završeni veliki projekti, kao što su železnica Mađarska-Srbija, most Pelješac u Hrvatskoj, auto-put E763 u Srbiji, deo auto-puta sever-jug u Crnoj Gori.