VRELINA U EVROPI DALEKO OD NAJGORE U ISTORIJI: Suša ni blizu kao 1540, tada kiša nije padala 11 meseci

Na obali Elbe u blizini Blekedea u Nemačkoj pojavio se kamen: "Kada ovo prođe, život će ponovo postati šareniji". U potopljenom selu Beriha u blizini Valdeka u Nemačkoj, koje je 1913. završilo 12 metara pod vodom rezervoara Ederse (na Rajni) u obilazak se ide peške...

Ali bez obzira na ove stroge hidrološke podsetnike na mračne posledice istorijskih suša, koji su se pojavili ovog leta na Dunavu, Rajni, Mozelu, Elbi, Tibru, reci Po u Italiji, neprilike sa vodom iz 2022. daleko su od zabeleženog evropskog rekorda iz 1540.
Evropu je te godine pogodila megasuša koja je trajala 11 meseci i to je bez presedana u istoriji. Procenjeni broj padavinskih dana i količina padavina za srednju i zapadnu Evropu 1540. godine bila je niža od stogodišnjih minimuma tadašnjeg instrumentalnog merenja u proleće, leto i jesen, piše u radu "Godišnja nezabeležena evropska vrućina i suša 1540 - najgori slučaj" u časopisu Climatic Change, koji je izradila međunarodna grupa od 32 naučnika.

Naučnici, hidrolozi, klimatolozi, arheolozi... koji su se inače bavili posledicama velikih evropskih suša iz 2003. i 2010. o "apokalipsi iz 1540" prikupili su dokaze iz više od 300 dokumenata, uključujući evidenciju farmera, crkava i čuvara brana.
Prema njihovoj studiji, južno od Alpa katastrofa je počela 1539. Do oktobra 1540. u Španiji su se odvijale redovne procesije koje su molile Boga za kišu, a italijanska hronika opisuje zimsko vreme kao suvo i toplo kao u julu. Suša se proširila na sever početkom 1540. godine; jedan alzaški vinogradar je primetio da je u martu bilo samo tri dana kiše.

Toplotni talas je bio divlji. Broj dana sa temperaturom preko 30 stepeni bio je najmanje tri puta veći nego obično. Tokom leta temperatura je prosečno iznosila 40 stepeni. Presušili su bunari i izvori, što nikada ranije nije bilo. Jedan švajcarski hroničar je izvestio da se ni metar i po ispod korita mnogih potoka nije mogla naći ni kap vode. Čak su i veće reke postale dovoljno male da se mogu preći peške. Istraživači procenjuju da je 1540. u rekama bilo samo desetina od uobičajene količine vode, a da je srednja Evropa u celini imala oko trećinu padavina manje nego inače.

Posledice su bile strašne. Hiljade ljudi umrle su od dizenterije pijući kontaminiranu vodu. Mnoge životinje su uginule, bilo od žeđi ili od toplotnog udara. Ljudska narav je podivljala a nasilje je naraslo do nezamislivih visina... Šumski požari i požari žbunja izbili su svuda i proširili se na gradove, a kontinent je bio ceo u dimu.
Uzroci katastrofe iz 1540, prema stručnjacima "Klimatik čendža", nisu jasni; očigledno moderne klimatske promene nisu bile krivac.