RIGOROZNE MERE ŠIROM EVROPE: Evo kako će države štedeti

U Nemačkoj će gašenje ruskog gasa teško pogoditi industriju i uticati na sposobnost ljudi da greju svoje domove. 

U Švedskoj i Finskoj, gde gas čini manji deo ukupne energetske šeme, uticaj će biti manje drastičan. 

Brojne zemlje u opasnosti, uključujući Nemačku i Francusku, uvele su planove za smanjenje potrošnje energije. 

To će imati "veliki uticaj" na smanjenje potrošnje u EU, rekao je Antonin Šapelo, politički direktor nevladine organizacije "Koalicija za uštedu energije". 

On je naglasio da će vlade, pored hitnih mera za preživljavanje zime, morati da preduzmu dugoročne korake, kao što su renoviranje zgrada kako bi bile energetski efikasnije i prelazak na zelenije tehnologije daljinskog grejanja. 

Francuska je sredinom jula objavila plan „energetske trezvenosti“

Većina mera je još u fazi izrade i očekuje se da će biti predstavljena krajem septembra. 

Agnes Pannier-Runacher, ministarka za tranziciju energije, upozorila je da vlasti nameravaju da zabrane radnjama da ostave svoja vrata otvorena dok rade klima-uređaj i grejanje. 

Takođe, u planu je i zabrana rada svetlećih reklama u svim gradovima od jedan do šest ujutru. Ova mera je već uvedena u gradovima sa manje od 800.000 stanovnika. Novim planom Pariz očekuje smanjenje potrošnje energije za 10 odsto u odnosu na 2019. do 2024. godine. 

Francuska uvozi oko petinu svog prirodnog gasa iz Rusije. 

Španija je zauzela radikalniji pristup od drugih zemalja EU

Već je doneta uredba kojom se preduzeća obavezuju da leti prilagode klimu na 27 stepeni, a sledeće zime grejanje na 19 stepeni. 

Vlada je naložila radnjama da ugrade automatske brave kako vrata ne bi ostala otvorena dok je grejanje uključeno, a prozori zamračeni od 22 sata. Domaćinstva za sada nisu u obavezi da se pridržavaju ovih mera.  

Nemačka je najzavisnija od ruskog gasa i jedna od najglasnijih zagovornika štednje

Međutim, još uvek ne postoji obavezujući plan za smanjenje potrošnje energije. Krajem jula izdat je niz preporuka, od kojih će neke postati pravno obavezujuće.  

Vlada je pozvala javne i poslovne zgrade da prestanu sa grejanjem "prostora u kojima ljudi ne provode većinu vremena", kao što su hodnici i velike sale. Velike industrije, kao i domaćinstva, pozivaju se da uštede održavajući minimalnu temperaturu u svojim stanovima. 

Robert Habek, nemački ministar ekonomije, najavio je prošle nedelje nove propise koji će se baviti uštedom energije. U javnim zgradama, zgradama i spomenicima biće dozvoljeno zagrevanje do maksimalno 19 stepeni Celzijusovih, a reklamne table neće biti osvetljene noću. 

Pošto ne postoje zajednički propisi, mnogi nemački gradovi i pokrajine usvojili su sopstvene mere, poput smanjenja ulične rasvete i postavljanja temperaturnih ograničenja u javnim zgradama. Berlin će ugasiti reflektore koji osvetljavaju 200 istorijskih zgrada i spomenika, dok je Bavarska najavila sopstveni plan za uštedu energije u zgradama javne uprave. 

Italija je u velikoj meri zavisna od ruskog gasa sa oko 40 odsto uvoza iz Moskve prošle godine

Takođe, nije usvojen zajednički plan. Ministar za životnu sredinu u tranziciji Roberto Cingolani rekao je da neće biti drakonskih rezova u potrošnji, ali je tada vlada objavila u julu da priprema hitan plan štednje koji bi mogao da uključi ograničavanje grejanja na 19 stepeni Celzijusa zimi i hlađenja na 27 stepeni u leto, smanjenje ulične rasvete noću i prevremeno zatvaranje radnji. 

Plan Italije je da smanji potražnju za gasom za sedam odsto do marta sledeće godine, delom povećanjem proizvodnje električne energije na ugalj. 

Poljska nije usvojila nacionalni plan za uštedu energije

 Isporuka ruskog gasa tamo je već zaustavljena, a Poljake sve više muči nedostatak uglja. Premijer Mateuš Moravjecki je u julu apelovao na građane da što bolje izoluju svoje domove pre grejne sezone. 

On je najavio da će država domaćinstvima obezbediti milijarde subvencija za bolju izolaciju i kupovinu čistijih sistema grejanja. Energetski stručnjaci strahuju da će ove zime zemlji nedostajati između milion i dva miliona tona uglja. 

Poljska je do sada oko 40 odsto svojih potreba za gasom zadovoljavala ruskim uvozom, ali gas ima devet odsto učešća u njihovoj energetskoj korpi. 

Češka je skoro u potpunosti zavisna od ruskog gasa

Od toga najveći deo ide u industriju, a oko četvrtina se koristi za grejanje domaćinstava

Prosečna potrošnja gasa po glavi stanovnika je 20 odsto veća od proseka EU, što znači da bi smanjenje potražnje moglo imati ogroman uticaj. 

Hrvatska spremna za restrikcije

Hrvatska je pripremila svoj plan. To je potvrdio Dražen Jakšić, načelnik Instituta "Hrvoje Požar", koji je prokomentarisao koji se scenariji očekuju na jesen. 

 – Treba da pozovemo sve građane u što većem broju, ali i preduzetnike da preduzmu mere za uštedu. Nikada nije bilo važnije da se štedi energija nego sada, da se izbegnu redukcije u zimskom periodu, da rezervoari budu puni i da skladišta gasa budu što puna – rekao je Jakšić. 

On je takođe objasnio kako će se restrikcije sprovesti. 

BONUS VIDEO:

POMRAČENjE U BERLINU: Bez ambijentalnog osvetljenja zbog štednje