ERDOGAN BI DA SPOJI PUTINA I ZELENSKOG: Šta je dogovoreno tokom susreta predsednika Ukrajine i Turske u Lavovu

U jednome je ipak Erdogan već uspeo, a to je da je preuzeo ulogu posrednika. Jer, na drugoj strani, lideri članica NATO i EU odlučili su da prekinu čak i telefonske razgovore sa ruskim liderom.

Bez obzira na priče Vladimira Zelenskog kako će pobediti Rusiju na bojnom polju, neosporno je da gubi iz dana u dan nove teritorije i on bi se rado sreo i pregovarao sa Putinom ali ne pod uslovima kapitulacije. Zelenski je već četiri puta predlagao susret sa ruskim liderom, ali je iz Moskve stalno stizalo isto pitanje na ovaj predlog - šta je tema pregovora? Putin je više puta kazao da o povratku Krima ne može uopšte biti razgovora kao ni o povratku Donjecke i Luganske narodne republike u sastav Ukrajine. Za Moskvu su to dve nove nezavisne države.

Erdoganov optimizam se temelji na tome što je uspeo da dogovori da se ukrajinsko žito bez problema transportuje brodovima iz Odese. Međutim, teritorijalna pitanja su mnogo komplikovanija nego izvoz žita.

Ako je verovati ruskim novinarima Erdogan je pripremio plan kako bi se provodili mirovni pregovori između Putina i Zelenskog. Prisustvo generalnog sekretara OUN Antonija Guteresa bi svemu tome dalo dodatnu specifičnu težinu.

Njih trojica su juče u Lavovu na dnevnom redu imali pitanje izvoza ukrajinskog žita brodovima ali i situaciji u Ukrajini. Bio je to prvi susret Zelenskog i Erdogana posle 3. februara. Guteres će 19. avgusta boraviti u Odesi.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba kazao je pre nekoliko dana da ne deli optimizam Erdogana da će uspešan transport žita iz Odese biti osnova za širi dogovor između Ukrajine i Rusije. I u Moskvi je predsednik Komiteta za međunarodne poslove ruske Dume Leonid Slucki rekao da eksport ukrajinskog žita nije garancija da će Moskva i Kijev obnoviti pregovore.

Turski mediji su juče emitovali informaciju kako će Erdogan predložiti da se privremeno obustavi vatra na celom frontu u Ukrajini i da se uz posredovanje Ankare obavi razmena zarobljenih vojnika. Ako se dogovori razmena zarobljenika i to će biti uspeh. Rusi su saopštavali više puta da broj zarobljenih ukrajinskih vojnika prelazi 9.000. Tačno je i to da jedan broj ukrajinskih zarobljenika ne želi da se vrati jer se plaši da bi ih ukrajinske vlasti ponovo poslale na front.

Već ranije se govorilo da je Turska spremna da bude domaćin pregovora Putina i Zelenskog ako se oni saglase da se sretnu u četiri oka. Erdogan je navodno to već predložio Putinu 5. avgusta u Sočiju.

Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič je uoči susreta u Lavovu kazao da ne veruje u mogućnost diplomatskih pregovora Zelenskog i Putina. Arestovič je objasnio da Zelenski neće da pristane da se odrekne od teritorija koje je zauzela Rusija. To bi značilo kapitulaciju Zelenskog i kraj predsedničke karijere.

Ministarstvo odbrane Rusije kao i proruske vlasti u Zaporoškoj oblasti su najavile da ukrajinska vojska planira provokaciju na atomskoj centrali u vreme dok je u Ukrajini generalni sekretar OUN Guteres. Prema prognozi vlasti u Zaporoškoj oblasti, ukrajinske jedinice žele da izazovu manju havariju na nuklearki kako bi posle toga svetska javnost napravila još veći pritisak na Rusiju.

Cilj ukrajinske provokacije da se u rejonu oko atomske centrale u radijusu od 30 kilometara dovedu mirotvorci, a da se onda nuklearka vrati pod kontrolu Kijeva, a da iz nje odu ruski vojnici.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova juče je odbacilo predlog o demilitarizaciji oblasti oko Zaporožja. Nuklearnu elektranu u Zaporožju su osvojile ruske snage u martu, a nuklearka je u blizini linija fronta i prethodnih dana je često pod paljbom, zbog čega se pojavio strah kod mnogih da bi moglo da dođe do nuklearne katastrofe.

Šest velikih evropskih država su odlučile da redukuju vojnu pomoć Ukrajini, piše internet izdanje "Politiko". Naravno da je Zelenski razočaran, pogotovu kada su u pitanju lideri Nemačke i Francuske jer su oni horski ponavljali, sa ostalim članicama NATO, da će pomagati "onoliko koliko bude trebalo" da Ukrajina na bojnom polju pobedi Rusiju.

Francuska i Nemačka i inače ne slede u davanju vojne pomoći Ukrajincima, ono što Kijevu pružaju SAD, Velika Britanija i Poljska.

Ukrajinke idu u vojsku

UKRAJINKE koje su vojni obveznici moraju da se prijave za vojnu službu od 1. oktobra, ali kaznene mere se neće odmah primenjivati na one koje to ne učine. Ranije je Generalštab ukrajinske vojske saopštio da će žene biti uvedene u vojnu evidenciju samo uz njihovu saglasnost.

"Migovi" naoružani "kinžalima"

RUSKO Ministarstvo odbrane saopštilo je da su tri "miga 31-E" opremljena hipersoničnim raketama "kinžal" premeštena u region Kalinjingrad. Oni će neprestano biti u stanju pripravnosti, navodi ministarstvo. Kalinjingrad je ruska eksklava na baltičkoj obali i nalazi se između Poljske i Litvanije.

NUKLEARNO ORUŽJE

MOSKVA je saopštila juče da bi Rusija koristila nuklearni arsenal samo u "vanrednim situacijama", kao odgovor i da nema interes za direktnu konfrontaciju sa NATO i SAD. Ministarstvo odbrane je saopštilo da Rusija "nema potrebu" da koristi nuklearno oružje tokom vojne kampanje u Ukrajini.

MEDVEDEV "OBIČNIM EVROPEJCIMA"

BIVŠI predsednik i premijer Rusije a sada potpredsednik saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, obratio se "običnim Evropejcima" i pozvao ih da ne ćute i progovore o tome da im vlasti spremaju hladne stanove tokom zime. Medvedev je rekao da je bolje biti u društvu sa Rusijom u toplim stanovima, nego gordo biti sam u hladnim sobama.