GASI SVETLO, NA PLAFON IZOLACIJA: Zbog najava energetske krize, brojne preporuke građanima u regionu, kao i Evropi

Ovako glasi tek deo preporuka iz Skoplja građanima Severne Makedonije čija vlada je usvojila i set zaduženja za javne institucije i privredu za štednju struje, od 1. septembra do 31. marta iduće godine. Kako bi se smanjila potrošnje energije za 15 odsto nalaže se gašenje dekorativne rasvete na javnim zgradama i spomenicima kulture, kao i sijalica kad ima dovoljno dnevne svetlosti, hlađenje klima-uređajima na temperaturi ne nižoj od 27 stepeni i grejanje na ne većoj od 20 stepeni, isključivanje računara posle rada, redovna zamena filtera na grejnim i klima- uređajima, te prozora onim energetski efikasnim.

Ministar ekonomije Severne Makedonije Krešnik Bekteši novinarima je rekao da je set zaduženja usmeren na nesmetano snabdevanje električnom energijom. Ali, ukoliko se ne postigne cilj, najavio je sankcije za čelnike institucija. Generalni direktor "Elektrana Severne Makedonije" Vasko Kovačevski je najavio i povećanje proizvodnje električne energije, ali i remonte samo u periodima manje potrošnje.

U Hrvatskoj Dražen Jakšić, direktor "Energetskog instituta Hrvoje Požar" ističe da dugoročno nije održiva cena struje:

- Imamo poremećaj u snabdevanju i teško je predvideti kako će se kretati cene, ali sigurno neće doći do značajnog smanjenja, ostaće na visokim nivoima nekoliko meseci, možda i duže - rekao je Jakšić dodavši da je ono što najviše može da se uradi ušteda što više toplote, struje i svih drugih oblika energije.

Zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević primećuje, međutim, da bi se poskupljenje struje moglo odraziti na vodosnabdevanje, gde bi samo trošak za pumpanje vode kroz cevi u Zagrebu mogao da poraste sa 6,7 miliona evra za dodatnih 20 miliona evra.

U međuvremenu, referentna cena električne energije u Evropi je prvi put porasla iznad 500 evra, pojačavajući pritisak na domaćinstva i preduzeća, jer se čini da će najgora energetska kriza poslednjih decenija potrajati do sledeće godine.

Nemačka struja za godinu unapred porasla je čak 11 odsto na 530,50 evra po megavat-satu na Evropskoj energetskoj berzi AG. To je porast od preko 500 odsto u protekloj godini, uglavnom zbog ruskog smanjenja snabdevanja gasom. Ni Francuska ne stoji bolje sa rastom od 5.3 procenta, sa čak 670 evra po megavat-satu.

- Što duže rastu ove cene, to će se više osećati u celoj privredi - zaključuje Danijel Kral, viši ekonomista konsultanta Okford Economics.

EKOLOGIJA PALA U VODU

VELIČINA krize, kažu analitičari, nije uporediva ni sa čim u poslednjih nekoliko decenija. Zemlje širom Evrope planiraju moguće nestašice električne energije ove zime, a neke razmatraju racionalizaciju snabdevanja određenim industrijama. Iako su mnoge zapadne zemlje zagovarale očuvanje životne sredine i čistog vazduha, u vremenu krize sve priče pale su u vodu. Sada pokušavaju da prezime, pa se, u nastojanju da se ogreju, vraćaju čak i napuštenim izvorima energije.