ZAPAD PREKO NOĆI "ZABORAVIO" MARIJUPOLJ: U "Ukrajinskom Staljingradu" se gradi, rade pekare i gradski prevoz

Preko noći, kao po komadni, prestalo je da se piše i da se objavljuju TV reportaže o ovom porušenom gradu... tako je od dana kada su se poslednje ukrajinske jedinice u Marijupolju predale - 21. aprila 2022.

Razrušene zgrade međutim i dalje svedoče o tome kako su se ovde vodile žestoke borbe.

Ne tako davno, krajem marta, na ulicama Marijupolja su se mogla videti tela poginulih ljudi. Ali život se polako vraća u najveći grad metalurga u Donbasu. Nema više onih užasavajućih slika sa grobovima po parkovima, travnjacima, dvorištima zgrada...

I dok se još ratuje u jednom delu Donbasa, u Marijupolju građevinari iz raznih krajeva Rusije intenzivno rade kako bi građani tog, nekada lepog grada na obali Azovskog mora, dočekali zimu u toplim stanovima. Do sada je specijalna komisija pregledala 2.400 objekata infrastrukture i stambenih zgrada sa ciljem da se utvrdi šta se može popraviti, odnosno koji su objekti predviđeni za rušenje.

- Šteta je ogromna i kod pregledanih zgrada procenjuje se na 45,9 milijardi rubalja. Radi se ne samo o stambenim zgradama već i školama, vrtićima, hramovima, tamošnjem Dramskom pozorištu - navode u Moskvi.

- Ukupno je u Marijupolju do rata bilo 2.778 zgrada, a oštećeno je i porušeno njih 2.165. Zgrade koje su pogođene artiljerijskim projektilima ili tenkovskim granatama moraju se srušiti jer im je poremećena statika.

Građevinari su prvo morali da očiste grad od mina koje je postavila ukrajinska vojska.

Pronađeno je i uništeno skoro 35.000 mina.

Ogromna količina oružja i eksploziva izvučena je sa teritorije čeličane "Azovstalj", gde su do predaje bili nacionalistički bataljoni "Azov" kao i jedinice ukrajinske morske pešadije.

Osim zgrada, popravljaju se i oštećeni mostovi. Moskovske kompanije počele su pripremne radnje za obnovljanje mosta u predgrađu Marijupolja, a gotovo svake nedelje u Marijupolju se otvara neko novo gradilište.

Obnovljen je železnički saobraćaj između dva velika grada, Donjecka i Marijupolja. U toku rata ta pruga je 90 odsto bila uništena, pa su šine morale da se postavljaju od početka, a prvi voz obnovljenim kolosekom krenuo je još sredinom jula. Gradonačelnik Marijupolja Konstantin Ivaščenko kaže da je veoma važno da se uspostavi promet između dva najveća grada Donjecke narodne republike, kao i činjenica da je proradila ovdašnja morska luka.

Više se ne mogu videti one sumorne slike kako ljudi čekaju za veknu hleba. Proradile su pekare, u većini zgrada u kojima se može živeti dovedene su voda i struja. Proradio je gradski prevoz, mada su ukrajinski vojnici prilikom povlačenja uništili veliki broj autobusa.

- Do početka rata ovde su živele 504.000 stanovnika. Sada ih je ostalo oko 212.000. U toku rata je poginulo oko 15.000 ljudi - pokazuju spiskovi na osnovu kojih se delila humanitarna pomoći.

Sada u Marijupolju ima oko 20.000 stalno zaposlenih. Oni koji imaju snage i mogu da rade mesečno mogu da zarade na raščišćavanju ruševina oko 30.000 rubalja, što je oko petsto evra.

Na prostoru bivše pijace "Azovske" gradi se 12 petospratnica i poliklinika, a ove projekte vodi Vojna građevinska kompanija ruskog ministarstva odbrane, koja je za vreme epidemije korone izgradila veoma brzo bolnice i medicinske centre u Rusiji.

Reporteri ruskih medija govore da je starije ljude samo strah da se ukrajinski nacionalisti ponovo ne vrate.

KISINDžEROV STRAH OD SVETSKOG RATA

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer (99) smatra da su SAD "na ivici rata" sa Moskvom i Pekingom "po pitanjima" koja su same kreirale, prenela je agencija RIA novosti.

"Na ivici smo rata sa Rusijom i Kinom po pitanjima koja smo delimično sami kreirali, bez ikakve ideje o tome kako će se završiti ili kuda treba da vode", rekao je Kisindžer za "Volstrit džurnal".

On je napomenuo da sve što može da se uradi jeste da "ne eskaliraju tenzije" i da se stvaraju mogućnosti, ali da istovremeno mora da postoji cilj. Kisindžer je istakao da je ranije smatrao da je za Ukrajinu najbolje rešenje da bude "nešto poput Finske", koja nije deo Severnoatlantske alijanse. Ali, pošto su se okolnosti promenile posle ruske operacije, Kisindžer veruje da "na ovaj ili onaj način, zvanično ili ne, Ukrajinu treba tretirati kao članicu NATO". Što se tiče dogovora o Ukrajini, on ocenjuje da bi za Rusiju rešenje sukoba verovatno podrazumevalo zadržavanje Krima i delova Donbasa.