BANKROT GALOPIRA U PRAVCU KIJEVA: Ukrajina ima probleme da obezbedi novac za plate i penzije, kao i za ishranu izbeglica

Zbog toga oni trezveniji političari sa Zapada pozivaju da se delegacije Kijeva i Moskve vrate za pregovarački sto.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je objasnio da je tačno da je rukovodstvo Rusije za nastavak pregovora, ali pod uslovima koje je postavio Putin. Pojednostavljeno rečeno, Rusi ne nameravaju da napuste osvojene teritorije, a može da se razgovara samo o budućoj "smanjenoj Ukrajini".

Ukrajinsko rukovodstvo je, uz huškanje Vašingtona i Londona, stvorilo atmosferu da mnogi zaista veruju da mogu na vojnom polju uz pomoć Zapada da pobede Rusiju. Do pravih pregovora ne može doći zato što je u Ukrajini stvorena u medijima pobednička atmosfera, pa velika većina Ukrajinaca ne želi bilo kakve teritorijalne ustupke Rusiji.

Najnovije istraživanje kijevskog Međunarodnog instituta sociologije sprovedeno u julu pokazalo je da 84 odsto građana Ukrajine smatra da ne sme da se da teritorija, makar bila ugrožena nezavisnost zemlje. Samo 10 odsto građana je spremno da se odrekne dela teritorije kako bi se zaustavio rat i sačuvala nezavisnost zemlje.

Kijevski politikolog Kiril Karasjov kaže da je stvorena pat-situacija kada Moskva ne želi da se odrekne svojih zahteva, a u Kijevu su svesni da bi ustupci teritorija bili politička smrt sadašnjoj vlasti.

Kad se to zna, jasno je da će se rat nastaviti dok jedna strana ne kapitulira, a prema situaciji na frontu pobednički optimizam Ukrajine slabi. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je veliki broj ukrajinskih vojnika iz tri brigade napustio položaje zbog velikih gubitaka koje imaju u Donjeckoj narodnoj republici kod mesta Seledar, Artjomovsk i Avdejevka. Slično se događa u blizini Harkova.

Prema najnovijim analizama ukrajinskoj vojsci je ostala trećina artiljerijskog oružja koje su imali pre početka rata. Naravno, Kijev stalno dobija pomoć u oružju od zapadnih zemalja. Ali, ipak postoji artiljerijska nadmoć ruskih snaga.

Za to vreme, i posle odluke Nacionalne banke Ukrajine da krajem jula devalvira "grivnu" za 25 odsto u odnosu na dolar, nacionalna valuta je i u avgustu nastavila da pada. Zvuči smešno, ali je tačno, menjačnicama je zabranjeno da na ulicama pokazuju koji je trenutni kurs grivne. Osim toga, menjačnice su obavezne da imaju kamere i snimaju klijente koji menjaju valutu. Na kraju jula su se za jedan dolar davale 42 grivne.

Naravno da devalvacija grivne automatski poskupljuje svu uvoznu robu koja se prodaje u Ukrajini. To znači pad standarda penzionera i onih koji dobijaju plate iz državnog budžeta.

Jedan od glavnih razloga devalvacije grivne je što se štampa previše novca. Naravno da je na devalvaciju uticala i jako teška situacija u ukrajinskoj privredi. Nezaposlenost je dostigla 28,9 odsto. Ukrajini je sve teže da dobije inostrane kredite, jer joj je pao rejting pošto je saopštila kreditorima da im ne može vraćati dugove naredna 24 meseca. Mnogi su to protumačili kao uvertiru priznanju da je država pred bankrotom.

"Fajnenšel tajms" piše da je od obećane pomoći Zapada od 38 milijardi dolara Ukrajina dobila 12,7 milijardi. U Kijevu računaju da bi od prodaje žita trebalo da dobiju 10 milijardi dolara i da bi to trebalo da im pomogne da zaustave pad nacionalne valute. U administraciji Zelenskog se otvoreno ljute što je nemački kancelar Olaf Šolc blokirao pomoć Kijevu od osam milijardi dolara, što može da utiče da se već na jesen grivna stropošta toliko da se za dolar mora davati čak 50 grivni. U takvoj situaciji realna plata većine Ukrajinaca će se smanjiti na 100 dolara.

ZELENSKI PRIZIVA SIJA

Ukrajina traži priliku da direktno razgovara sa kineskim predsednikom Si Đinpingom kako bi ta zemlja pomogla da se okonča rat sa Rusijom, izjavio je Zelenski. On je pozvao Kinu da iskoristi ogroman politički i ekonomski uticaj na Rusiju kako bi se okončali sukobi. "To je veoma moćna država. To je snažna ekonomija... Tako da može politički i ekonomski da utiče na Rusiju. A Kina je stalna članica Saveta bezbednosti UN", rekao je Zelenski.

GAĐALI SAHRANU

Ukrajinske snage su juče gađale Dramski teatar u centru Donjecka, gde su se opraštali od poginule Olge Kačure, učesnice oslobađanja Donjecke republike. Dva projektila su pogodila zgradu teatra, gde je organizovan oproštaj od hrabre pukovnice koju je Putin proglasio herojem, a nagrado Ordenom heroja Denis Pušilin, predsednik Donjecke narodne republike.

* * * * * * * *

SEVERNA KOREJA UPUTILA PONUDU MOSKVI ZA POMOĆ NA BOJNOM POLjU

PJONGJANG NUDI RUSIMA 100.000 VOJNIKA

Severna Koreja je izrazila spremnost da pošalje Rusiji 100.000 dobrovoljaca koji bi ratovali u Ukrajini. Radi se o vojnicima Severne Koreje koji su obučeni za ratovanje.

Glavni urednik vojnog časopisa "Nacionalna odbrana" Igor Korotčenko objašnjava da se ta informacija pojavila upravo kad je "babuška" Nensi Pelosi nameravala da poseti demilitarizovanu zonu između dve Koreje.

Inače, Severna Koreja je priznala nezavisne države Donjecku i Lugansku narodnu republiku.

- Korejski vojnici su dobro pripremljeni, pogotovo za ratovanje u gradskim uslovima.

Njihova vojska ima visok borbeni duh i ako se saglasimo sa predlogom korejskog lidera, oni će zaista poslati vojnike. Pitanje je hoće li predlog iz Severne Koreje prihvatiti u Kremlju - kaže Korotčenko.

Severna Koreja ima odlične artiljerce i veliko iskustvo u korišćenju svojih višecevnih bacača. Na pitanje kako prebaciti korejske vojnike i njihovu tehniku, Korotčenko kaže da bi se mogao organizovati vazdušni most.