LUKE UKRAJINSKE, ALI ŽITO ZAPADNO: Uz posredstvo UN i Turske, brodovi sa žitaricama kreću iz ukrajinskih luka ka svetu
PRVI teretni brod pod zastavom Sijera Leonea sa 26.000 tona ukrajinskog kukuruza krenuo je juče iz luke Odese ka Tripoliju, u Libiji. U ukrajinskim lukama čeka još 16 brodova, pošto su se u Istanbulu 22. jula dogovorili Turska, Rusija, Ukrajina i predstavnik UN o slobodnom izvozu žitarica iz luka Odese, Černomorska i Južnog.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski sa stranim ambasadorima u luci , Foto AP
Dogovoreno je i da se nesmetano izvoze ruski poljoprivredni proizvodi i veštačko đubrivo.
Postoji bezbedni koridor za prevoz žita, a kretanje brodova pratiće se pomoću satelita.
Turska garantuje da u praznim brodovima koji će dolaziti po ukrajinsko žito neće biti oružja.
Od prodaje žita Ukrajina je godinama imala značajan priliv deviza. Lani je Ukrajina izvezla 50,8 miliona tona žita, na čemu je zaradila 12,3 milijarde dolara.Kukuruza je izvezeno 24,7 miliona tona, pšenice 20,1 milion tona, a ječma 5,7 miliona tona. Glavni kupac ukrajinskog žita je Kina, zatim Egipat i Turska, slede Indonezija, Španija, Holandija, Iran, Pakistan, Libija i Tunis.
Deo ukrajinskih medija pisao je kako je sve ukrajinsko žito unapred prodato američkim i evropskim kompanijama koje su davale ukrajinskim kombinatima kredite i zainteresovane su da se žito izveze. Kao primer se navodi najveći ukrajinski agroholding "Nibulon", čiji je vlasnik Aleksej Vadaturski poginuo u nedelju u Nikolajevu u svojoj kući, gde je pala raketa. Takvi agrokombinati su dobijali zapadne kredite, a zatim su im davali žito koje su kasnije prodavali.
Dobri poznavaci prilika u Ukrajini kažu da je tržište žita u toj zemlji podeljeno između američkih i internacionalnih kompanija.
Ukrajinska vlada je 1. jula 2021. godine ukinula moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta. Stranci mogu da kupuju zemlju. To je bio uslov za kredit Međunarodnog monetarnog fonda. Tako su u Ukrajini veleposednici postale kompanije iz SAD, EU i Kine, kupujući zemlju direktno, ili preko posrednika za oko 2.500 dolara za hektar. Stranci su sad vlasnici 52,31 odsto obradivih površina u Ukrajini.
Opozicione partije bunile su se zbog prodaje zemlje strancima, ali Zelenski i njegove pristalice su progurale zakone kako bi privolela zapadne zemlje na svoju stranu. Logika im je bila da se proda zemlja Amerikancima i drugim zapadnim zemljama, jer tada neće dozvoliti da u ratu izgube imovinu.
Da izađe iz velike finansijske krize, ukrajinski parlament je upravo odobrio dva predloga zakona o privatizaciji državnog vlasništva. Velike državne kompanije biće prodate po uprošćenoj proceduri, a cene će biti određene bez prethodno sprovedenog audita. Bivši spiker ukrajinskog parlamenta Dmitrij Razumkov kaže da će se prodavati sa popustom od 50 odsto i ističe da sada, kad je pala vrednost ukrajinske valute grivne za 30 odsto, to znači rasprodaju državne imovine.
KOLIKO ČIJEG ŽITA, ČIJI SU SILOSI
Koliko se čijeg žita sad izvozi iz Ukrajine, može samo da se nagađa, jer javnih podataka nema. Ko su pravi vlasnici silosa u lukama, takođe nije lako odgonetnuti. Formalno je jedan od najvećih vlasnika silosa kompanija "Neptun", ali glavni njen akcionar je američki "Kardžil". Druga kompanija na tržištu žita u Ukrajini je američko-francuska kompanija "Dipon" koja kod Poltave proizvodi seme i ima institut kod Kijeva. Treća je "Monsanto", koja je u sastavu nemačkog "Bajera" i bavi se proizvodnjom i prodajom semena i pesticida.