UKRAJINCI U PROBLEMU, DOBILI ORUŽJE SA ZAPADA: Previše različitih sistema komplikuje logistiku, obuku i održavanje

Iako insistiraju na tome da je oružje „efikasno“ u borbi protiv Rusije, analitičari kažu da je isporuka više različitih sistema po komadima stvorila „logističku noćnu moru“ za Kijev.

Na početku sukoba, SAD i njihovi saveznici poslali su Ukrajini prenosive protivvazdušne rakete Stinger i protivtenkovske rakete Javelin, ali su brzo iscrple svoje zalihe. U aprilu, Bela kuća je najavila prvu isporuku teške artiljerije – vučnih haubica M777 – praćenih sistemima za višestruko lansiranje raketa HIMARS u junu.

Kijev je do sada dobio haubice M777 iz SAD, Australije i Kanade, ali i niz samohodnih sistema kao što su američki M109, nemački "pancerhaubitze" (PzH) 2000, francuski "cezar" i poljski "krab", između ostalih. Dok u teoriji svi dele iste projektile kalibra 155, stvari u praksi nisu tako jednostavne.

- Nijedan od ovih sistema nema toliko zajedničkih elemenata - rekao je Džek Votling (Jack Watling) iz londonskog Kraljevskog instituta zajedničkih službi (Royal United Services Institute (RUSI - RUSI) za VSDž. - Municija bi trebala da bude zamenljiva, itd. Ali to nije slučaj.
Votling je bio koautor izveštaja RUSI objavljenog ranije ovog meseca, u kojem se tvrdi da se „trenutni pristup kojim svaka zemlja poklanja bateriju oružja na komadiće brzo pretvara u logističku noćnu moru za ukrajinske snage sa svakom baterijom koja zahteva posebnu obuku, održavanje i logistiku.” Neki od njih su bili zasnovani na podacima ukrajinskih vojnih i obaveštajnih zvaničnika.

Različiti artiljerijski sistemi imaju različite domete, pogonska punjenja, mehanizme za punjenje, rezervne delove i zahteve za održavanjem, između ostalog. Jedan od navedenih primera bio je PzH 2000, koji ima „specifične zahteve za punjenje tereta“ i za koji je potrebno 40 dana obuke Ukrajinaca kako da upravljaju i održavaju desetak koje su do sada primili.

Skot Boston, viši analitičar odbrane u američkoj kompaniji RAND korporejšn (RAND Corporation), ukazao je na druge izazove u radu sa sistemima zapadne proizvodnje.

- Mnogo ukrajinskih stvari je nasleđeno – 40 godina stara vozila koja popravljate čekićem i ključem, grubom silom, mazivima i molitvom. Ako razmislite o tome kako mehaničar popravlja moderan potrošački automobil - sa ručnim računarom koji povezujete da čitate senzore u vozilu - biće drugačije, rekao je on za VSDž, dodajući da nedostatak rezervnih delova, osim onoga što dolazi sa Zapada, dodatno komplikuje stvari.

Ukrajina zapravo pati od prevelike raznolikosti oružja, a Votling iz RUSI-ja sugeriše da bi Zapad trebalo da pokuša da ograniči broj različitih sistema koje šalje Kijevu.

Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je nedavno priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.

U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila ničim izazvana.

BONUS VIDEO - KAKO DELUJE TOS-1A: Snimak lansiranja projektila sa višecevnog bacača