UKRAJINA ĆE BITI ZDROBLJENA: Ruski poslanik - Odgovor Rusije na pretnje Kijeva da će raketirati Krim biće oštar

Komentarišući stalne sugestije ukrajinskih zvaničnika da bi kijevske snage mogle da pogode ciljeve na poluostrvu Krim ili Krimski most, Šeremet je naglasio da će nakon takvog poteza uslediti „razorni udarac centrima za donošenje odluka u Kijevu, vojnoj infrastrukturi i snabdevanju oružjem logističkih kanala“.

-Kijevski režim će dobiti takvu odgovor da više neće moći da se oporavi, rekao je poslanik za RIA-Novosti u nedelju.

Upozorenje je usledilo nakon subotnje izjave portparola ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadima Skibickog, koji je tvrdio da bi Krim mogao biti gađan raketnim sistemima M142 HIMARS i M270 MLRS koje isporučuju SAD.

Poluostrvo je legitimna meta ukrajinskih snaga jer postaje rusko vojno transportno čvorište usred sukoba između Moskve i Kijeva, rekao je portparol. Prema Skibickom, ruski „sistemi Kalibar, fregate, mali raketni brodovi, podmornice“ na Krimu takođe „moraju biti pogođeni“ jer ugrožavaju bezbednost Ukrajine.
Šeremet je takođe insistirao da će „SAD, koje isporučuju ubojito oružje Ukrajini, takođe snositi odgovornost za provokaciju prema Krimu“.

-Rusija se neće biti fina prema svojim neprijateljima ako SAD odluče da se pridruže njihovim redovima. Imamo priliku da postavimo na mesto američke vlasti, koje su prešle sve crvene linije“, dodao je on.

Otkako je Moskva pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini pre više od četiri meseca, nekoliko visokih zvaničnika i vojnih komandanata u Kijevu tvrdilo je da bi Krim, koji je velikom većinom glasao za ponovno ujedinjenje sa Rusijom na referendumu 2014. nakon puča u glavnom gradu Ukrajine, mogao biti napadnut od strane kijevskih snaga.

Ranije ovog meseca, Aleksej Arestovič, glavni pomoćnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da će ukrajinska vojska gađati Krimski most čim bude u stanju da izvrši takav napad.

Američki zvaničnici su ranije tvrdili da su im ukrajinski kolege obećali da oružje proizvedeno u SAD neće biti korišćeno za udar na rusku teritoriju jer bi to moglo dodatno eskalirati sukob.
Međutim, Kijev kaže da ne vidi Krim kao deo Rusije, smatrajući da je poluostrvo ukrajinska teritorija koju je okupirala Moskva.

Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji su imali za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.

U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.

BONUS VIDEO - UNIŠTENA DVA AMERIČKA SISTEMA HIMARS: Ministarstvo odbrane Rusije objavilo snimak