BLAGOSTANJE EU TOPI SE PRED OČIMA NJENIH GRAĐANA: Najjača Evropska ekonomija, Nemačka, drhti pred narednom zimom

Naprotiv, kancelar Olaf Šolc priprema naciju na težak period i moli za strpljenje i razumevanje. Eksperti strahuju da energenata neće biti dovoljno za industrijske i potrebe građana.

Istovremeno, cena gasa će se početkom iduće godine utrostručiti, spirala poskupljenja osnovnih namirnica već se vinula u nebo, a poremećeni usled pandemije korone, lanci snabdevanja dodatno usložnjavaju situaciju.

"Severni tok 2", iako nadomak puštanja u pogon, blokiran je zbog situacije u Ukrajini, što se sada potvrđuje kao istorijski autogol. Istoimeni gasovod sa oznakom "jedan" iz redovnog remonta možda neće ni izaći, brinu se u Berlinu, mada Kremlj poručuje da energente neće koristiti kao političko oružje. Nemački zvaničnici, ipak, strepe da će se rutinski radovi na održavanju pretvoriti u ruske sankcije Nemačkoj, a i većem delu Evrope.

- Moramo da se pripremimo na činjenicu da se, u dogledno vreme, situacija neće promeniti - upozorava Šolc.

- Nemačka se suočava sa istorijskim izazovom!

Sam nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek priznaje da "ako snabdevači ne budu mogli da ispunjavaju ugovorom preuzete obaveze, zemlji preti energetski haos".

Sledi domino efekat i globalni strmoglav i to ne samo u Nemačkoj. Habek obećava državnu intervenciju, ali to i najvećim optimistima zvuči neuverljivo.

Predsednica Saveza nemačkih sindikata Jasmin Fahimi traži uvođenje gornje granice za cene energije, uz obrazloženje da se sav teret ne sme svaliti na leđa potrošača. Podseća na inicijativu velike koalicije demohrišćana i socijaldemokrata 1967. godine da vlada, sindikati i udruženja poslodavaca, zajedno sa centralnom Bundesbankom, deluju sinhronizovano.

Ideju je lansirao tadašnji ministar privrede Karl Šiler, nadajući se da će izbeći "pregrevanje" privrede do kog bi moglo da dođe zbog zahteva sindikata za povećanjem plata. Tada je, baš kao i danas, postojala opasnost da se plate i cene međusobno guraju na gore, zidajući inflaciju.

Sadašnje ideje nemačkih zvaničnika idu u cik-cak, pa su najpre tvrdili da prednost imaju domaćinstva i da će, ako se snabdevanje mora skresati, ili čak obustaviti, prva na redu biti industrija. Pošto su se pobunili predstavnici industrije i objavili da će, u slučaju obustave proizvodnje zbog nestašice gasa, biti prinuđeni da otpuštaju radnike, vlada okreće ćurak.

Nema sumnje da će Nemačka ovu krizu morati da plati jednim delom svog blagostanja, čak i ako Rusija nastavi isporuke gasa. To je i eksplicitno priznao Rajner Dulger, predsednik Udruženja poslodavaca (BDA).

Oko 35 odsto potrebnog gasa Nemcima dolazi iz Rusije, dok je pre intervencije u Ukrajini taj procenat bio 55. Kako dobar deo nemačke industrije radi na gasni pogon, Robert Habek, vicekancelar i ministar ekonomije, sada dovodi u pitanje evropsku uredbu koja reguliše snabdevanje u hitnim slučajevima, po čijem slovu domaćinstva i važna infrastruktura, kao što su bolnice, imaju prednost nad fabrikama i firmama.

Prema Habekovim rečima, regulativa ima smisla kada postoje kratkoročni i regionalni problemi, "ali to nije scenario koji trenutno imamo. Ovde je u pitanju prekid snabdevanja koji bi mogao potrajati mesecima."

Budući da je političar zelene orijentacije, Habek ne može da ponudi nuklearnu energiju kao alternativu, pa i dalje uporno brani vladin plan da se prekine sa korišćenjem nuklearne energije do kraja godine, uz obrazloženje da "bi održavanje nekoliko preostalih reaktora u radu bilo komplikovano i da bi tek u neznatnoj meri doprinelo rešavanju problema izazvanih nestašicom gasa".

Opozicija je, s druge strane, strepeći da bi Rusija mogla potpuno da obustavi isporuku gasa, više puta animirala vladu da se preostala tri nuklearna reaktora održe u funkciji i posle decembra. Takvoj opciji, u određenoj meri, naklonjeni su i liberali, partneri u vladajućoj koaliciji sa Šolcom na čelu.

Nemačka će sasvim prestati da kupuje ruski ugalj 1. avgusta, a naftu 31. decembra, najavio je zamenik ministra finansija Jerg Kukijes, priznajući da će zemlja pretrpeti veliku promenu u snabdevanju energijom. Ključni izazov biće popunjavanje džinovske rupe koja će se otvoriti bez 158 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje.

- Bićemo i bez ruskog uglja i to kroz samo nekoliko sedmica - rekao je Kukijes na Sidnejskom energetskom forumu, čiji su domaćini vlada Australije i Međunarodna agencija za energetiku.

- Rusija nam je ranije isporučivala 40 odsto potrošnje uglja i isto toliko nafte.

Nemačka ubrzano razvija terminale za uvoz tečnog prirodnog gasa da bi popunila praznine u snabdevanju gasom, ali, iako bi SAD i Katar mogli zajedno da liferuju Evropi oko 30 milijardi kubnih metara gasa do tih terminala, to ni blizu nije dovoljno.

INFLACIJA

PROJEKTOVANA inflacija u Nemačkoj iznosi 7,5 procenata, a ulje koje je lane koštalo 1,09 evra sada je 2,75, dok je cena brašna za 50 odsto veća. Za "utehu", Robert Habek kaže da "nije da energenata uopšte neće biti, nego će se talas poskupljenja nastaviti i to u četvorocifrenim iznosima".

EKSPLOZIJA TROŠKOVA

CENA grejanja, kako se predviđa, mogla bi da dostigne mesečna primanja siromašnije porodice. Jedinična mera prirodnog gasa potrošače je, samo pre godinu dana, koštala oko 20 evra, a sada više od 120! Poseban problem otvara se kod snabdevača gasom, kao što je, na primer, "Juniper", koji, usled vezanosti ugovorima, ne može da diže cenu, pa beleži mesečni gubitak od 900 miliona evra!

GAŠENjE NUKLEARKI

NEMAČKA je ugasila tri nuklearna reaktora u decembru i preostala tri gasi krajem godine, što je deo dugoročnog plana da se elektrane zamene izvorima obnovljive energije.

U prvom kvartalu ove godine nuklearna energija je činila šest odsto nemačkog snabdevanja strujom, a prirodni gas 13 odsto, što je znatno manje u odnosu na isti period lane.