NATO PALI VARNICU FATALNOG KONFLIKTA: Zapad pokrenuo tehnološku revoluciju koja može da dovede svet do katastrofe

SPREMA li se to NATO na novu intervenciju, inovantne načine ratovanja, opsežni sukob koji još nije sproveo u svojoj istoriji?

Foto: EPA

Kako, inače, drugačije shvatiti nedavnu odluku lidera Severnoatlantske alijanse da osnuju novi Fond za inovacije, "težak" čak milijardu evra? Novi fond je, inače, predstavljen i kao prvi "multisuvereni rizični kapital", što je, u principu, oznaka za biznis kojim se pokreće "obećavajući posao". Šta u ovom poslu može da bude obećavajuće, osim novih sukoba?

Predstavljajući ga, generalni sekretar Jens Stoltenberg je između ostalog naglasio da će omogućiti razvoj nastajućih tehnologija koje bi trebalo da dovedu do strukturalnih i suštinskih promena u bezbednosnoj politici Alijanse u decenijama koje dolaze, ističući da će to povećati bezbednost populacije koja živi u zemljama članicama, odnosno oko milijardu ljudi. Novac je, između ostalog, namenjen za startap preduzeća koja će razvijati nove tehnologije u oblastima koje su od kritičnog značaja za savezničku bezbednost. Povećanje bezbednosti NATO članica na ovaj način neminovno ostavlja prostor za zaključivanje da će hladnoratovsko produbljivanje, koje se obnovilo ratom u Ukrajini, sada još samo dalje jačati.

U fond će se investirati tokom 15 godina, a kao potencijalna polja aktivnosti su veštačka inteligencija, gigantska baza podataka, kvantne i hipersonične tehnologije, autonomni sistemi, biotehnologije, jačanje ljudskih kapaciteta, inovantne materije, energija i širenje u orbitu. Neke od navedenih stavki lede krv u žilama. Kao, na primer, one koje upućuju na spajanje tehnike i sposobnosti čoveka, što nas sve više približava stvaranju kiborga, odnosno ljudi-mašina. Sve ovo pomešano vodi Zemlju pravo u katastrofu. NATO namerava da na ovaj način održi tehnološki razvoj u politici "odvraćanja od agresije i odbrani savezničkih zemalja".

Ali, u današnje vreme lako je osvajačko rasprostiranje predstaviti kao odbrambenu intervenciju. Širenje NATO poslednjih decenija protivno ranije datim obećanjima tome najbolje svedoči. Čitav projekat se sprovodi kroz sistem "Akcelerator odbrambenih inovacija za Severni Atlantik" (DIANA) i pomenuti Inovacioni fond NATO. DIANA će sa pilot-aktivnostima početi već tokom leta sledeće godine. Planira se da bude potpuno operativan do 2025, kada bi trebalo da ima kapacitete za interakciju sa stotinama inovatora svake godine širom Alijanse. Ovaj projekat se predstavlja kao ključni aspekt inicijative NATO za 2030. godinu. Cilj je da Alijansa bude spremna da se suoči sa "izazovima sutrašnjice".

U želji da zadrži bogatstvo, Zapad spreman i da uništi planetu

Promovisanje transatlantske saradnje na kritičnim tehnologijama predstavljeno je kao vitalna komponenta tog rada. Namera je da se na ovaj način "menjaju svet i način na koji NATO funkcioniše". Mreža bi trebalo da obuhvata 10 "akceleratora" i 63 centra za testiranje u inovacionim čvorištima širom Alijanse. Novo strateško opredeljenje zasnovano je na dva fokusa, koji se odnose na podsticanje razvoja i usvajanje tzv. tehnologija dvostruke upotrebe, odnosno tehnologija koje su fokusirane na komercijalna tržišta, ali mogu da imaju i odbrambene i bezbednosne aplikacije. Ovom interakcijom bi trebalo da se razmenjuju najbolje prakse koje bi pomogle u zaštiti od eventualnih pretnji.

PRITISCI NA SRBIJU

PRITISCI na Srbiju, kao neutralnu zemlju, i "ostrvo" unutar EU, u budućnosti će samo dalje rasti. Vrlo je lako moguće da će se "evropske integracije" lagano pretočiti u floskulu "evroatlantskih integracija", što, zapravo, znači uvijenu formulaciju za članstvo i u EU, i u NATO. Uostalom, NATO je već istakao da se u programu DIANA angažuje sa drugim međunarodnim organizacijama, uključujući i EU.

Iz Brisela, gde se nalazi sedište obe institucije, već su od Srbije tražili, kao uslov za članstvo u EU, da se usaglasi sa spoljnom, ali i sa bezbednosnom politikom Unije, što, zapravo, predstavlja zahtev za identično strateško opredeljenje i u vojnom smislu. Insistiranje na uvođenju sankcija Rusiji samo je jedan element u tom mozaiku. To što unutar EU ima zemalja koje nisu članice NATO ne znači mnogo, jer među članicama EU ima i onih koje nisu priznale Kosovo, pa nama to sada ipak traže.

Alijansa zato namerava da radi sa partnerima u javnom i privatnom sektoru, akademskim okruženjem i civilnim društvom na razvoju i usvajanju novih tehnologija, jačanju savezničke industrijske baze i održavanju tehnološke snage. Drugim rečima, da u svojim aktivnostima i razvoju prožme sve sfere društva. Takvom pristupu u prilog ide i objašnjenje iz Brisela da nove tehnologije sve više dodiruju sve aspekte života, od elektronike, poput telefona i računara, do svakodnevnih aktivnosti, kao što su kupovina hrane u prodavnici i upravljanje novcem u banci.

Foto: AP

Kinezi razvijaju svoj svemirski program

Inovativne tehnologije bi sada trebalo da pruže nove mogućnosti za vojske u sastavu NATO, pomažući im da postanu efektivnije, otpornije, isplativije i održivije. Inovantne tehnologije se dobrim delom u principu odnose i na premeštanje intervencija iz svemira, gde se sve više "seli" budući sukob velikih sila. U ovoj tehnologiji Rusija trenutno prednjači.

Nato beži od sukoba u svemiru jer je tu Rusija u prednosti

Indikativno je da se sve ovo dešava baš sada kada su tenzije u Evropi i svetu izuzetno jake. Veoma visoku tehnologiju razvija i druga strana, pa sve počinje da liči na trku u naoružanju iz sredine prošlog veka, ali na mnogo višem nivou, kada su tragedije po čovečanstvo u više navrata sprečavane u poslednjem trenutku. Biće dovoljna samo jedna varnica, pa da, s novim napetostima, svet dođe u silne neprilike i neizvesnost od opstanka.

Foto: AP

Sedište NATO u Briselu
Pogledajte više