POLA MILIONA ITALIJANSKIH UČENIKA NAPUSTILO ŠKOLU: Siromaštvo tera najmlađe u drogu, kriminal i očaj

Stručnjaci taj fenomen nazivaju monstrumom sa više glava a jednim telom - ekonomsko i kulturološko siromaštvo, deca iz krivičnih postupaka, ona koja su bila poverena socijalnim službama, preuzeta od roditelja koji nisu bili u stanju iz raznih razloga da brinu o njima, deca migranata. To su i ona koja su menjala škole i nisu nigde našla smeštaj, a škola je bila jedino mesto koje je moglo da donese sunca u njihove nevolje.

Uprkos tome što statistika pokazuje da je Italija napravila progres u odnosu na 2010. godinu, kvota onih koji prerano napuštaju školu ili i ne počinju da je pohađaju je među najvišim u EU. Ona iznosi 13,1 posto, dok je srednji evropski nivo 9,9 posto. Ovaj procenat je među strancima tri puta veći od onog kod italijanske dece. Prevedeno na jezik brojki, u ovoj godini "rasuto" je njih 543.000.

Deca potiču iz socijalno najosetljivijih, najsiromašnijih porodica, kulturološki na niskom nivou, sa takođe niskom bazom edukacije u generaciji roditelja. Pored toga, to su kategorije učenika koje su doživeli neko nasilje, iz ambijentalne su zapuštenosti, kulturološke nejednakosti. Čak i ako uđu u školu, ne uspevaju da se integrišu sa onima koji nemaju takav problem, a dešava se da postaju i žrtve vršnjačkog nasilja.

Ovaj fenomen je daleko prisutniji na jugu Apeninskog poluostrva, na Siciliji, u Kalabriji, Kampaniji i Pulji. Od 13,1 posto onih koji napuštaju školu ili je i ne pohađaju na Siciliji je 19,4 procenata, u Kalabriji 17,3, Kampaniji 16,6 i u Pulji 15,6 posto. Pandemija je pojačala odsustvo dece iz škola, pa i odustvo sa nastave na daljinu.

U protekloj godini 21.000 dece mlađeg ili starijeg uzrasta predato je centrima za socijalno staranje, a 815 dece strukturama za krivično izdržavanje kazni, zbog pljački, posedovanja ili rasturanja droge, sve do onih koji su pribegli samopovređivanju.

Tu su i grupe dece korišćene kao snaga za izvršavanje poslova kriminalnih organizacija.

Lanac se nastavlja jer deca koja su napustila školu, i napuštena od roditelja, koriste ili preprodaju drogu i tako se stiže do velikih psiholoških ili psihijatrijskih nevolja među adolescentima. Kada nisu našla utočište u školi ili kod roditelja, deca se postepeno poistovećuju sa negativnim primerima, a onda bivaju iskorišćena na najokrutniji način. 

Insistira se na hitnom geografskom mapiranju delova zemlje sa najvećim teškoćama koje doprinose napuštanju škole, ekonomskim uslovima gde treba pomoći, kulturološkim gde će pomagati nastavnici, psiholozi, kako bi se povratio makar neki procenat dece u školske klupe na jesen. Obrazovne strukture moraju postati ono što deca nemaju kod kuće, počevši od emocije pa do sticanja neophodnih potreba za život. 

BONUS VIDEO: UZ ĐAČKU KNjIŽICU NA BAZENE: Beogradski đaci imaju priliku za besplatno osveženje na bazenima