"JURE" ZELENU AGENDU: Licemerje EU - Koriste sukob u Ukrajini da brže uvedu obnovljivu energiju

Da nije reč o ratu, razaranjima i ljudskim stradanjima, moglo bi da se pomisli da je posredni povod došao - kao poručen.

- Dolazi u kontekstu kada smo vodili, i treba da nastavimo da vodimo, energetsku tranziciju koja je jedina kompatibilna sa našim ekološkim ciljevima - rekao je o ratu ovih dana francuski predsednik Emanuel Makron u nemačkom dvorcu Elmau, gde su se bili okupili lideri sedam najrazvijenijih zemalja sveta.

"Zelena agenda" predstavlja ambiciozni program u okviru koga EU nastoji da na svom tlu do 2050. godine dostigne nultu klimatsku štetnost efekta "staklene bašte" i emisiju ugljen-dioksida. Između ostalog, u okviru ovog projekta predviđeno je da se od 2035. na tlu EU više ne proizvode vozila na fosilni pogon. Na primer, u Pariz i deset drugih velikih francuskih gradova, već od 2024. više neće moći da ulaze automobili koje pokreće dizel, a od 2030. ni benzinci.

Da bi se u ovako kratkom roku sproveo tako ambiciozni program, potrebna su velika odricanja, promene i poskupljenja dok se na duge staze ne ostvari isplativost, kao i u svakom drugom velikom projektu. Izuzetno poskupljenje nafte i gasa brže je i lakše opredelilo i građane i vlasti u EU, da se "okrenu zdravijim izvorima".

- Rat je podigao cene fosilnih goriva, odnosno nafte i gasa, u svim našim društvima. Za Evropljane, to je, očigledno, bio veliki šok - naglasio je Makron.

Ogromne restrikcije uvoza gasa i nafte iz Rusije, zemlje koja je u najvećoj meri snabdevala ovim energentima EU, samo su silom prilika ubrzale i učinile izvodljivijom najavljenu ekološku tranziciju. Ogromna količina benzina, a naročito dizela, koji sagoreva na evropskim drumovima, stiže upravo iz Rusije. Sada je to naprasno zaustavljeno uvođenjem sankcija.

Tranzicioni period je tako značajno skraćen, crta iza zagađivačke energetske prošlosti odsečno povučena. Napravljen je hirurški rez, amputacija koju je anestezirao oružani sukob.

- Energetska tranzicija ostaje naše veliko gradilište u godinama koje dolaze - poručio je Makron.

Svaka ovako značajna promena, kao što je suštinska izmena pogonskog goriva, u startu podrazumeva poskupljenja, bar u prelaznom periodu. To se, sada, sve lakše proguta kroz rat. Litar benzina koji će uskoro koštati tri evra, mnoge će naterati da dobrovoljno pređu na hibridne i električne automobile, makar i bili puno skuplji prilikom kupovine.

Rat u Ukrajini je i silom prilika naterao mnoge države na tlu Evrope da traže alternativne energetske izvore. Tako će, ujedno, ostvariti veću geopolitičku nezavisnost, ali, posredno, i brže ispuniti nedavne preporuke Međuvladinog panela o klimatskim promenama, da se okrenu izvorima i načinu funkcionisanja koji će smanjiti pregrevanje planete za dva stepena, ne do 2030, već do 2025, pre nego što bude prekasno za planetu.

Među onima koji sada favorizuju brzu tranziciju zbog rata u Ukrajini koji je "otvorio karte", jeste i bankarska grupa "Edmond de Rotšild" koja je prethodnih dana organizovala konferenciju o energetskoj tranziciji.

Ponovno neplanirano paljenje toplana na ugalj, pobuna protiv vetroparkova koji ruže okoliš, problemi sa naprsnućima reaktora u francuskim elektranama i strah od nuklearne katastrofe, saznanje da akumulatori za električne automobile nisu nimalo čisti i zabrinutost oko toga gde instalirati onolike utičnice i naći toliku struju za sve električne automobile koji će se od 2035. godine kretati jedino na taj pogon, malo su ohladili glave i spustili prvobitni entuzijazam. Da ne govorimo o tome kakvu bi ekološku katastrofu mogao da izazove eventualni incident s bojevim glavama ili nuklearkama u ratom zahvaćenoj zemlji uz natezanje velikih sila.

POPUNjAVANjE BUDžETA

RAT u Ukrajini na još jedan posredan način rešava probleme zapadnih ekonomija. Naime, budžetske kase ispražnjene kovid-krizom, sada se delimično dodatno pune novcem koji preko PDV stiže na osnovu daleko skupljih proizvoda široke potrošnje.