STIŽU BATALJONI IZ ČEČENIJE: Dok Kijevu sve više nedostaje ljudi na liniji fronta, ruskoj armiji dolazi pojačanje

Zbog toga se građanima te susedne zemlje obratio predsednik Vladimir Zelenski koji je kazao da Belorusiju žele da uvuku u rat. On je rekao da Belorusi nisu robovi i ne treba da umiru u Ukrajini, već sami da odlučuju o svojoj sudbini.

- Znam da narod Belorusije podržava Ukrajinu - kazao je Zelenski.

Pre toga je predsednik Belorusije Lukašenko izrazio zabrinutost zbog povećanja broja najamnika u Ukrajini. On je rekao da rukovodstvo u Minsku zabrinjava politika Litvanije i Poljske koja direktno vodi ka konfrontaciji.

- Mi primećujemo da je u poslednje vreme posebno veliki broj stranih plaćenika iz Poljske. Takva politika konfrontacije je odvratna - kazao je Lukašenko.

Inače, veliki veliki broj najamnika stigao je i iz Rumunije.

U Moskvi svakodnevno saopštavaju da ruska avijacija i raketne jedinice pogađaju kasarne u kojima se nalaze plaćenici. Da dolazak u Ukrajinu plaćenicima nije ni izlet, a ni "safari", svedoče kazivanja onih koji su uspeli da pobegnu i vrate se u zemlje odakle su došli.

I dok se Zelenski plaši napada iz Belorusije, ruske snage u Ukrajini stalno dobijaju pojačanja. Uskoro će stići pojačanje od 2.000 Čečena. Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je izjavio da u njegovoj republici vlada veliko interesovanje mladih za dobrovoljni odlazak u rat u Ukrajini.

- Kod nas vlada veliko patriotsko raspoloženje stanovništva. Uskoro ćemo formirati četiri bataljona u kojima će biti samo građani Čečenije. Ta četiri bataljona će se zvati Sever-Ahmat, zatim Jug-Ahmat, pa Zapad-Ahmat i Istok-Ahmat. Oni će biti u sastavu jedinica Ministarstva policije Ruske federacije - kaže Kadirov.

U bataljonima se nalazi do 500 ljudi i Čečenija je u Ukrajini već u nekoliko navrata slala svoje specijalce. Sredinom marta iz Čečenije je stiglo u Ukrajinu 1.000 dobrovoljaca, zatim početkom aprila još hiljadu, a u maju 600. Svi oni su prošli obuku borbe u gradskim uslovima. Zbog toga su Čečeni i drugi dobrovoljci sa Kavkaza u prvim redovima osvajanja gradova na Istoku Ukrajine.

Zelenski je u noćnom obraćanju naciji najavio da je postignut dogovor sa Vašingtonom da Ukrajina dobije od SAD sredstva PVO kojima bi se mogla štititi od ruskih raketa.

- Ako su nam Amerikanci zaista partneri, a ne posmatrači rata, onda će nam oni dati te rakete - rekao je Zelenski.

Američki mediji su već najavili da će Vašington zaista dati Ukrajincima PVO sisteme srednjeg i velikog dometa. Predsednik Džozef Bajden je već najavljivao da će SAD predate Ukrajini savremenije raketne sisteme i potrebnu za njih municiju. Radi se o sistemima zemlja-vazduh. Ranije se govorilo da bi Ukrajina mogla da dobije komplekse NASAMS koje je, inače, napravila Norveška, a oni su namenjeni za borbu sa aerodinamičkim ciljevima koji mogu da prave manevre i lete na malim i srednjim visinama. Ranije se pisalo kako ta vrsta sistema može efikasno da se bori protiv krilatih raketa. Ako ih dobije Ukrajina videće se u praksi mogu li da zaustave najnovije superbrze ruske rakete.

Nesporno je da će Rusi u ratu u Ukrajini isprobati deo novog naoružanja. Kad Ukrajina dobije odbrambene raketne sisteme u ratnim uslovima će moći da se proveri koliko su stvarno efikasni i mogu li zaustaviti superbrze ruske rakete. Ona strana koja dokaže efikasnost svog oružja kao i odbrambenih sistema podići će im rejting na svetskom tržištu oružja.

U Kijevu je saopšteno da su kupili 2.900 jedinica protivtenkovskog oružja od nemačke kompanije. Nemački list "Velt" tvrdi da je oružje već dostavljeno u Ukrajinu. Reč je o lakom protivtenkovskom oružju "matador" koje je sposobno da probije oklop do 50 centimetara.

Sjedinjene Američke Države uvešće vizna ograničenja za oko 500 ruskih zvaničnika zbog sukoba u Ukrajini, kao i više carine na preko 570 vrsta ruske robe i sankcije kompanijama koje pomažu Rusiji da izbegne restriktivne mere, saopštila je juče Bela kuća. Te mere ograničiće sposobnost Rusije da ostvari ekonomsku korist od prodaje na američkom tržištu i pažljivo su modifikovane da nametnu troškove Rusiji.

ZELENSKI: POGOĐEN TRŽNI CENTAR

RAKETA koju su ispalile ruske snage pogodila je juče tržni centar u gradu Kremenčuku u centralnoj Ukrajini u kojem je u trenutku napada bilo više od hiljadu ljudi, izjavio je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski. On nije izneo detalje o poginulima i povređenima, ali je rekao da je "nemoguće zamisliti broj žrtava".

- Beskorisno je nadati se pristojnosti i humanosti Rusije - napisao je Zelenski na svom telegram-kanalu. Gradonačelnik Kremenčuka Vitalij Melecki takođe je potvrdio da je ruski raketni udar izazvao pogibiju i ranjavanje ljudi, ali nije naveo tačne brojke. Prethodno je i guverner Poltavske oblasti Dmitrij Lunin potvrdio da su ruske snage juče pogodile civilni objekat u Kremenčuku i da ima žrtava. U Kremenčuku, industrijskom gradu sa oko 217.000 stanovnika, locirana je najveća ukrajinska rafinerija nafte.

PUTIN IZVAN RUSIJE

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin posetiće ove nedelje Tadžikistan i Turkmenistan, bivše sovjetske države u centralnoj Aziji. Biće to prvo putovanje ruskog lidera u inostranstvo otkako je naredio napad ruskih snaga na Ukrajinu. Poslednje poznato Putinovo putovanje van Rusije bila je poseta Pekingu početkom februara.

ZAPALILI TELA NAJAMNIKA

RATNI reporter ruske TV Andrej Rudenko je saopštio da su u čeličani "Azovstalj" ukrajinski nacionalistički bataljoni napravili mini krematorijum. Rudenko tvrdi da su ubijene najamnike ukrajinski vojnici spaljivali. Tamo je nađen i deo spaljenog američkog pasoša. Za razliku od ubijenih najamnika svoje poginule bataljon "Azov" je spremao u hladnjače.

IZAŠLI IZ SKLONIŠTA

IZ SKLONIŠTA u Severodonjecku izašli su svi građani. To tvrde vlasti Luganske oblasti. Grad je potpuno očišćen i u njemu nema više ukrajinskih vojnika. Viši od 8.000 ljudi ukrajinska vojska je koristila kao živi štit u kombinatu "Azot". Sada kada su svi taoci oslobođeni u skloništima su ostali samo oni koji nemaju gde da odu jer su im stanovi uništeni, a hoće po svaku cenu da ostanu u svom gradu. Radi se uglavnom o starijim ljudima.