CURI GAS PRED ZIMU: Norveška se obavezala da otvori nove bušotine, kako bi pomogla
JUČERAŠNjEG, drugog i poslednjeg dana Samita EU u Briselu na dnevnom redu su bile tri glavne teme, glad izazvana ratom u Ukrajini, problem snabdevanja energentima, kao i kriza u evrozoni, nastala iz istih razloga.
Foto: EPA
- Putin je militarizovao hranu, energiju i migracije - poručio je irski premijer Mihel Martin, koji je to ocenio kao "krajnje nemoralnu i lošu politiku". Procenjuje se da je trenutno 20 miliona tona žitarica blokirano u Ukrajini, zbog čega se u Briselu pribojavaju da bi moglo da dođe do "urušavanja svetskog prehrambenog sistema". Glad najviše preti Africi, iako ni Evropa nije pošteđena, a ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba pozvao je afričke zemlje da i zbog toga budu "na ukrajinskoj strani".
Lideri EU su se juče bavili rekordnom inflacijom koja u pojednim članicama EU prelazi i astronomskih 20 odsto i krizom evrozone koja je tim povodom nastala. Makron je istakao da se vide "prvi znaci ekonomskog usporavanja".
Zavisnost od ruskog gasa posebno je razmatrana.
- Treba se uvek spremati za najgore. To radimo, pokušavajući da upravljamo smanjenom ruskom isporukom. Uspevamo da se odvojimo od snabdevanja ruskim fosilnim gorivima - poručila je predsednica EK Ursula fon der Lajen.
Kao primer alternative navela je izvore iz SAD, Azerbejdžana i Alžira, ali to je, pred zimu, nedovoljno da bi se nadoknadio zaostatak. Norveška se, u vreme samita, obavezala da otvori nove bušotine, kako bi i ona pritekla u pomoć. Kao druge dve mere, Fon der Lajenova je navela štednju, kao i investiranje u obnovljivu energiju, što je na dugom štapu.
- Treba ubrzati napore da zajednički reagujemo u nabavci i skladištenju energenata - poslao je poruku predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.