MINIMALAC OD 1.500 EVRA A U PENZIJu SA 60 GODINA: Levica francuzima dala brojna obećanja uoči sutrašnjeg drugog kruga parlamentarnih izbora
RADIKALNI levičar Žan-Lik Melanšon uspeo je ono što nije nikome još od socijaliste Fransoa Olanda, da okupi političku formaciju za koju se mislilo da je u potpunom rasulu.
Objedinio je socijaliste, komuniste, ekologe, različite levičarske grupacije i postigao isti, ako ne i bolji skor od Makronove stranke u prvom krugu parlamentarnih izbora.
Recept za Melanšonov uspeh nalazi se u obećanjima koja prijaju uhu prosečnog francuskog radnika. Ovo je trenutak kada se najviše pažnje obraća na kupovnu moć, a lider "Nepotčinjenih", koji sada vodi i koaliciju NUPES, odnosno "Novu narodnu, ekološku i socijalnu uniju", najavio je niz pogodnosti, među kojima je i povećanje minimalne plate na hiljadu i po evra.
Neke od mera su i spuštanje granice za odlazak u punu penziju sa 62 na samo 60 godina, što je presedan, i najniže u Evropi. Namerio je i da žestoko oporezuje najbogatije, sa čak 90 odsto, sve one koji zarađuju više od 400.000 evra godišnje. Takvih je mnogo. Insistira i na oduzimanju imovine koja pređe 12 miliona evra na osnovu nasledstva. Samo pet odsto radnih ugovora u velikim preduzećima i 10 odsto u malim moći će da bude na određeno vreme, svi ostali na neodređeno.
- Dosta je maltretiranja ljudi - poručio je.
Izračunato je da bi rani odlazak u penziju koštao društvo preko 30 milijardi evra, koje bi Melanšon našao u smanjivanju nezaposlenosti, kresanju ogromnih plata i ukidanju razlika u primanjima između muškaraca i žena i, pre svega, u oporezivanju najimućnijih. Fiskalnim merama sakupio bi, prema njegovoj računici, 150 milijardi evra. Trošak za povećanje minimalnih plata pokrio bi se smanjenjem poreza i doprinosa.
Analitičari se pribojavaju da bi preduzeća pod tim uslovima manje zapošljavala, dok bi bogataši pobegli iz zemlje. Aktivna populacija bi se zbog ranog odlaska u penziju takođe smanjila, zbog čega bi firme manje proizvodile bogatstvo, pa bi i privredni rast samim tim bio niži. Više penzionera znači i manje novca za potrošnju, jer su penzije niže od plata. Melanšon želi i da blokira cene najosnovnijih proizvoda, a ekonomisti naglašavaju da bi se to verovatno ogledalo u nestašicama, jer bi proizvođači odbili da rade s gubitkom.
Francuzima se ove ponude, međutim, očigledno dopadaju, imajući u vidu koliki je broj glasova osvojio Melanšon. To treba posmatrati u kontekstu činjenice da je Francuska, trenutno, možda i "najkomunističkija" zemlja u Evropi. Svi zaposleni, tako, imaju godišnji odmor od pet nedelja bez obzira na dužinu staža i zanimanje, na snazi su sedmočasovno radno vreme i tridesetpetočasovna radna nedelja, pauza za ručak je neprikosnovena, a sindikati toliko jaki da su moćniji i od političkih partija, do te mere da je otkaz radnicima teško ostvariv.
GDE JE TOALET?
PRILIKOM razlaza sa zaposlenima, pod skupu finansijsku lupu stavljaju se i obaveze poslodavca, od redovnosti primanja, preko ergonomije radne stolice, do jačine osvetljenja, zračenja ekrana računara ili blizine mokrog čvora.
RUSI
MELANŠON je osudio rusku invaziju na Ukrajinu, ali i poručio:
- Nismo održali reč datu Rusima. Rekli smo da, ako Zid padne, nećemo dovoditi NATO na njihov prag. A to smo na kraju uradili.