RED ŽITA, RED ORUŽJA: Kako je prošla poseta lidera Francuske, Nemačke, Italije i Rumunije Kijevu
NOĆNIM vozom od ukrajinske granice u Kijev su juče ujutro iznenada stigli francuski predsednik i predsedavajući EU Emanuel Makron, koji je tako, nenajavljeno, produžio posetu Rumuniji i Moldaviji, nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik italijanskog saveta ministara Mario Dragi.
Foto: Tanjug
Pridružio im se i rumunski šef države Klaus Johanis, pa su mešovite snage bezbednosti, domaće i iz gostujućih zemalja, imale pune ruke posla.
PREDLOG
UKRAJINA je juče predstavnicima evropskih zemalja predala predloge za uvođenje novih sankcija Rusiji, saopštio je šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak. "Moramo povećati pritisak na agresora, raditi na sedmom paketu sankcija sa embargom na gas", napisao je Jermak na "Telegramu".
U Kijev su dolazili mnogi, uključujući i predsednike Evropskog saveta Šarla Mišela i Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, ali ovako, odjednom, na tom nivou, u ratno doba, još se nije dogodilo. Put je pripreman u najvećoj tajnosti.
Čim su došli, nekoliko puta su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost, jer je, kako su saopštili mediji u Francuskoj, "ruski projektil ušao u ukrajinski prostor, ali ne i u blizinu Kijeva". Po izlasku iz voza, državnici su otišli nakratko u hotel "Interkontinental" da se okrepe, a onda su, skinuvši kravate, a Makron i sako, seli u blindirana vozila sa oznakama svojih zemalja i krenuli put Irpina. Obišli su ruševine, pričali i o obnovi, dok su vojnici obezbeđivali teren. Ponovo su vezali kravate, ali nije bilo vidljivo da nose pancire. Organizovana im je i izložba ratnih fotografija na otvorenom.
PREGOVORI
GLAVNI pregovarač Rusije Vladimir Medinski saopštio je juče da je Moskva spremna da ponovo pokrene mirovne pregovore sa Ukrajinom. Medinski je izjavio da je zvanični Kijev odgovoran zbog zastoja u pregovorima, jer još nije odgovorio na najnovije predloge Rusije. U martu su vođeni povremeni razgovori između dve strane, uključujući i sastanak visokih delegacija u Istanbulu, a od tada su pregovori između Rusije i Ukrajine u zastoju.
- Ukrajinska vojska je zaustavila rusku armiju koja je krenula na Kijev. Treba sagledati heroizam ukrajinskog naroda. S druge strane, imate tragove varvarstva. U Irpinu smo, koji je uništen. Ruska armija je bila pored mnogih drugih gradova gde su počinjeni masakri. Imamo prve tragove onoga što predstavlja ratni zločin - poručio je Makron.
- Nema drugog izraza za želju da se razruše gradovi, škole, na evropskom tlu. Postoje i druge reči koje spadaju u domen pravne kvalifikacije i koje utvrđuju sudovi.
Iako su u ratno vreme telefonom razgovarali čak 23 puta, odnosi između Zelenskog i Makrona nisu na najvišem nivou, između ostalog i zato što francuski šef države odbija da koristi reč "genocid" za rat u Ukrajini. Istovremeno, poručuje i da Rusiju ne treba poniziti. Ukrajincima, uz to, nudi samo "drugoligašku" saradnju s EU, a ne članstvo. Tim povodom morao je da doda da su Francuska i EU nedvosmisleno uz Ukrajince:
- Ukrajina treba da istraje i pobedi.
UKRAJINA I ZAPADNI BALKAN
FRANCUSKA, Nemačka, Italija i Rumunija složile su se da Ukrajina odmah dobije status kandidata za članstvo u EU, već sledeće sedmice u Briselu, saopštio je juče Emanuel Makron na zajedničkoj konferenciji za medije evropskih lidera sa domaćinom Vladimirom Zelenskim. Dodao je da će istovremeno biti utvrđena i mapa puta kojom treba da se uzme u obzir i to što je Zapadni Balkan već odavno u ovom procesu, što je pomenuo i Mario Dragi.
Podsetio je da su zemlje EU dostavile oružje Ukrajini, što im je bilo od koristi, kao i finansijsku pomoć. Takođe, pomažu joj na pravnom planu, a daju joj i političku podršku, čemu je služila i jučerašnja poseta. Najavljena je i nova vojna pošiljka, a tražio se i način da pšenica stigne u Zapadnu Evropu. Pri dolasku, Makron je poručio da su došli da bi izrazili divljenje i poštovanje prema ukrajinskom narodu, kao i da donesu poruku "evropskog jedinstva."
U Parizu pljušte kritike na račun Emanuela Makrona što je baš sada, između dva kruga francuskih parlamentarnih izbora, krenuo u ratom zahvaćenu zemlju. Predstavnici republikanaca smatraju da je to krajnje neodgovorno, lider najjače opozicione formacije levičara Žan-Lik Melanšon i predsednica krajnje desnice Marin le Pen optužuju ga za političku promociju.
Nakon posete razorenom ukrajinskom gradu Irpinu, italijanski premijer Mario Dragi obećao je da će sve što je u tom gradu razrušeno biti obnovljeno. "Sve ćemo obnoviti. Uništili su vrtiće, uništili su dečja igrališta", naveo je Dragi.
Zvanična tema razgovora bio je i ukrajinski zahtev za članstvo u EU, oko čega postoji velika podeljenost među državama. Naravno, gorući siže bio je način kako da dođe do prestanka vatre. Još ranije je u Parizu saopšteno da će Makron krenuti put Ukrajine samo ukoliko to bude imalo konkretnu korist. U ovom trenutku rešenja se, međutim, ne naziru.
Posle posete Irpinu usledio je razgovor liderske trojke sa Vladimirom Zelenskim, koji je pred Marijinskom palatom besprekorno elegantne goste dočekao u "svojoj uniformi", maslinastosivoj majici. On je juče saopštio da je prihvatio pozive za Samit G7 i Samit NATO, koji se održavaju krajem juna u Nemačkoj i Španiji. Šolc, koji predsedava G7, pozvao je Zelenskog na Samit grupe sedam vodećih industrijskih zemalja, a poziv na Samit NATO stigao je od generalnog sekretara Alijanse, Jensa Stoltenberga.
KUKASTI KRST I PORTRET HITLERA
RUSKI istražni komitet saopštio je da su istražitelji u mobilnim telefonima pripadnika bataljona Azov, koji su se predali u fabrici "Azovstalj" u Marijupolju, pored kukastih krstova i Hitlerovih portreta pronašli i fotografije civila koji su postali njihove žrtve. "Nastavlja se istraga protiv ukrajinskih vojnika i pripadnika bataljona Azov koji su se nalazili na teritoriji železare 'Azovstalj' u Marijupolju", navodi se u saopštenju. U toku je ispitivanje nekoliko stotina mobilnih telefona i drugih uređaja koji pripadaju "nacionalistima", a utvrđeno je da se u memoriji uređaja nalaze fotografije koje ukazuju na privrženost vlasnika telefona nacističkoj ideologiji.
Na Zelenskom je da definiše šta bi vojna pobeda mogla da podrazumeva, kazao je juče francuski diplomatski izvor. Francuska želi ukrajinsku vojnu pobedu nad Rusijom, kojom bi se ponovo uspostavio teritorijalni integritet zemlje, uključujući i Krim, koji je Rusija prisajedinila 2014. godine precizirao je zapadnim agencijama taj neimenovani izvor.
- Nadam se da se lideri neće fokusirati samo na podršku Ukrajini tako što će je dalje zatrpavati oružjem. To je apsolutno besmisleno, produžiće patnje ljudi i naneti novu štetu Ukrajini - izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.