ŠOLC SVE STOPIRAO, NIJE HTEO DA NALJUTI PUTINA? "Blumberg" otkriva razlog zašto nije nacionalizovana "Gasprom Nemačka"
NEMAČKI ministar ekonomije Robert Habek zalagao se za potpunu nacionalizaciju bivše nemačke podružnice "Gasproma" "Gasprom Nemačka Gmbh", ali je kancelar Olaf Šolc odbio tu ideju, jer je bio zabrinut zbog moguće reakcije ruskog predsednika Vladimira Putina, prenela je agencija "Blumberg" , pozivajući se na dobro obaveštene izvore.
Foto Tanjug/AP
Prema podacima izvora agencije, koji su želeli da ostanu anonimni, kancelar je bio zabrinut da bi odluka o nacionalizaciji mogla da razljuti Putina i dovede do zaoštravanja situacije povodom izvoza ruskog gasa.
Ranije je PR služba kabineta ministra saopštila da je nemačka Vlada produžila upravljanje nad "Gasprom Nemačka Gmbh" i obezbedi toj kompaniji kredit u cilju sprečavanja bankrota.
"Gasprom" je prestao da upravlja kompanijom "Gasprom Nemačka" krajem marta nakon saopštenja u medijima da su zvaničnici Evropske unije izvršili pretres u kancelarijama odeljenja u Nemačkoj u okviru istrage o ulozi kompanije u rastu cena gasa u Evropi.
Već 4. aprila, nemačke vlasti uspostavile su nad kompanijom "Gasprom Nemačka" privremenu upravu, a u maju se kompanija našla na spisku recipročnih sankcija, koje je uvela ruska Vlada.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti "zahtevaju odlučnu i hitnu akciju", pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć.
Putin je istakao da je cilj operacije "zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima". Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši "demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine" i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za "krvave zločine nad civilima" u Donbasu.
Kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije.
Evropska unija uvela je krajem maja i šesti paket sankcija protiv Rusije koji predviđa postepeno uvođenje embarga na uvoz "crnog zlata" iz Rusije. Zabrana će se odnositi samo na isporuke morem, a nafta koja se isporučuje naftovodom "Družba" ne podleže ograničenjima. Šesti paket evropskih sankcija takođe predviđa isključenje "Zberbanke", "Roseljhozbanke" i "Moskovske kreditne banke" iz SVIFT-a.
BONUS GALERIJA: Černobilj - nekad i sad
BONUS VIDEO: CENE GORIVA DIVLjAJU - Nemci i Britanci suočavaju se sa velikim poskupljenjima