ŽESTOKE BORBE ZA SVAKI METAR SEVERODONJECKA: Iz Kijeva novi zahtevi Zapadu za naoružanjem

Prema njegovim rečima, poslednji most koji je povezivao Severodonjeck sa Lisičanskom je srušen i ukrajinske snage sada ne mogu da napuste grad.

- Te ukrajinske vojne jedinice koje su tu, ostale su tu zauvek. Imaju dve opcije: da se predaju, ili da poginu. Nemaju treću opciju - rekao je Basurin.
Borbe se nastavljaju na teritoriji fabrike "Azot".

Istovremeno, ukrajinski lider Vladimir Zelenski je u video-obraćanju izjavio da se ukrajinski vojnici žestoko bore za "svaki metar" Severodonjecka. Ovaj grad je proteklih dana postao epicentar velikih borbi za kontrolu ukrajinskog regiona Donbas.
Ruska agencija RIA navodi da je oslobođena skoro cela teritorija samoproglašene Luganske narodne republike (LNR) i da je Lisičansk poslednji veći grad koji još kontrolišu kijevske vlasti.

Vojska Donjecke narodne republike uz pomoć ruske armije priprema se za napad na još jedan strateški važan grad Donjecka. Ruske jedinice opkolile su dva grada Lisičansk i Severodonjeck kako ukrajinska vojska ne bi mogla da se povuče ka Slavjansku. Posle Severodonjecka i Lisičanska, doći će na red i Slavjansk, veliki transportni čvor koji ima oko 100.000 stanovnika. U Slavjansku i obližnjim gradovima se nalazi veliki broj ukrajinskih vojnika. Ruska vojska je došla na pet kilometara od grada.
Za Ruse iz Donbasa bitka za Slavjansk ima veliki i psihološki značaj, jer su oni 2014. morali da se povuku pred moćnijom ukrajinskom armijom. Tada su nacistički bataljoni počinili velika zverstva.

Ukrajinska vojska sve više gađa stambene zone Donjecka i drugih gradova, mada u njima nema vojske. Ruska vojska planira da napravi tampon-zone od oko sto kilometara, da spreči pogibiju civila.

Moskovski analitičari najavljuju da će posle potpunog oslobođenja Donbasa ruska vojska krenuti ka Nikolajevu i Odesi da bi došla na granice Pridnjestrovlja. Savetnik predsednika Ukrajine Zelenskog, njegov kolega glumac Aleksej Arestovič, koji je najagilniji u davanju intervjua, upozorava Zapad da će, ako Ukrajina ne dobije potrebno teško oružje, ruska armija ne samo pobediti nego bi se moglo dogoditi da na njenoj strani ubuduće bude i ukrajinska vojska. Arestovič je rekao domaćim novinarima da oružje iz SAD na osnovi dugoročnog kredita može da stigne u Ukrajinu najranije kroz dve do tri nedelje. 

A ministar odbrane Ukrajine Aleksej Reznikov priznao je, u intervjuu britanskom "Ekonomistu", da se na front šalju nepripremljeni i neobučeni vojnici. Za razliku od predsednika Vladimira Zelenskog, koji je rekao da dnevno u ukrajinskoj vojsci gine do sto ljudi, Reznikov je crnu statistiku povećao na dvesta. Vojni eksperti tvrde da je brojka znatno veća jer se koriste moćna artiljerija i avijacija. Na istočnom frontu će se još više ginuti, jer je Zelenski potpisao zakon da teritorijalci mogu da budu upućeni u prve rovove.

Bivši portparol ministarstva odbrane Rusije, a sada vojni ekspert Viktor Baranec objasnio je da ukrajinska vojska sada koristi svoje teritorijalce za zaštitu prilikom odstupanja. Rukovodstvo u Kijevu, tako, žrtvuje neiskusne teritorijalce da bi sačuvalo iskusne vojnike. 

MIR IMA CENU: Stoltenberg o mogućem raspletu rata u Ukrajini

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je izjavio u Finskoj, nakon sastanka sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom, da svaki mirovni sporazum sadrži kompromise, uključujući i teritoriju.

- Mir je moguć - rekao je on.

- Jedino pitanje je koju cenu ste spremni da platite za mir. Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta... ste spremni da žrtvujete za mir?

Stoltenberg nije predložio koje uslove Ukrajina treba da prihvati, rekavši da je "na onima koji plaćaju najvišu cenu da donesu tu presudu". Generalni sekretar NATO nije direktno podržao ustupanje ukrajinske teritorije, ali je naveo primer Finske, koja je prepustila Kareliju Sovjetskom Savezu kao deo mirovnog sporazuma tokom Drugog svetskog rata.

Dok američki i britanski zvaničnici javno insistiraju da Ukrajina "može da pobedi" u ratu sa Rusijom, nedavni izveštaj Si-En-Ena sugeriše da se zvaničnici u Vašingtonu, Londonu i Briselu sastaju bez svojih ukrajinskih kolega u pokušaju da planiraju prekid vatre i mirovno rešenje.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je potvrdio da neimenovane strane pokušavaju da nas "malo poguraju" ka dogovoru, dok se javnost u zemljama koje podržavaju Ukrajinu "umorila od rata".

Francuski predsednik Emanuel Makron je javno demantovao da je pozvao Zelenskog da se odrekne neke teritorije u zamenu za prekid neprijateljstava, kao što je prošlog meseca sugerisao bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

Kisindžer je u maju predložio da Ukrajina prihvati povratak na "status kvo ante", što znači da se odrekne svojih teritorijalnih pretenzija na Krim i da da autonomiju Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici. 

BONUS VIDEO:

STRAHOTE RAZARANjA: Pogledajte snimke ruševina iz Popasnaje