PAKLENE BORBE U SEVERODONJECKU: Mesto u koje su uprte oči sveta, paralelno sa bitkom za teritoriju traje i ona za izvoz žita

N. S.

09. 06. 2022. u 21:30

UKRAJINSKI predsednik Vladimir Zelenski ocenio je da se u bici za Severodonjeck, grad na istoku zemlje, odlučuje i sudbina Donbasa.

Foto EPA

U video-obraćanju rekao je da je bitka za Severodonjeck, koji je pre rata brojao oko 100.000 stanovnika, jedna od najtežih u ratu sa Rusijom.

- Ovo je veoma brutalna, žestoka bitka. Severodonjeck ostaje epicentar sukoba u Donbasu - dodao je on.

Na ulicama ovog grada danas su vođene žestoke borbe, a ruske snage su uništavale "sve što se može koristiti za odbranu", izjavio je regionalni guverner Sergej Gajdaj. On je naveo da Rusija granatira područja grada koja su i dalje pod kontrolom Ukrajine.

Prema rečima Gajdaja, ukrajinske snage će moći da "počiste" grad kada dobiju artiljeriju velikog dometa, ali je situacija na terenu takva da ruske snage kontrolišu sam grad, dok je industrijska zona i dalje u rukama ukrajinske vojske.

Istakao je i da trenutno ruske snage kontrolišu 90 odsto Luganska.

Istovremeno, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je da Rusija napreduje u Ukrajini i da će istočni regioni Donjecka i Luganska, kako je rekao, biti "oslobođeni vrlo brzo". On je u intervjuu za Bi-Bi-Si rekao da "specijalna vojna operacija" napreduje prema očekivanjima i dodao da Moskva nikada nije nameravala da zauzme Kijev i tamo uspostavi proruski režim.

Foto EPA

On je, komentarišući navodne neverovatne razmere ruskih gubitaka u proteklih 100 dana koji se kriju od ruske javnosti, rekao da se takvi gubici ne mogu potvrditi.

- Tokom bilo kakvog sukoba strane imaju tendenciju da naduvaju gubitke jedna drugoj - rekao je Nebenzja i naveo da je sada glavni cilj Rusije zauzimanje Donbasa.

A kada je reč o gubicima, ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov je izjavio da Ukrajina u ratu sa Rusijom dnevno ima do 100 poginulih vojnika i do 500 ranjenih.

Reznikov je na "Fejsbuku" napisao da je situacija na frontu teška, da Rusija trpi ogromne gubitke, ali i da napreduje na nekim delovima fronta. On smatra da je glavni cilj "pobediti Rusiju, ma koliko to bilo teško".

Pitanje ukrajinskog žita opet je došlo u centar međunarodne pažnje posle zahteva Zelenskog da Rusija bude izbačena iz Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), jer "ta zemlja, kako tvrdi, izaziva glad za najmanje 400 miliona ili moguće više od milijardu ljudi" zbog ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka.

Ukrajina je izvozila do šest miliona tona žita mesečno pre nego što je Rusija započela napad 24. februara. Količina je od tada opala na oko milion tona jer Kijev sada prevozi žito vozom preko zapadne granice ili preko svojih malih rečnih luka na Dunavu.

U svom odgovoru Rusija kaže da su za trenutnu situaciju krive ukrajinske mine postavljene na moru i međunarodne sankcije Moskvi.

- Kijev je dužan da prestane da odugovlači proces izvoza ukrajinskog žita, a pozivi Zapadu da ga "naoruža do zuba" su kontraproduktivni - izjavio je tim povodom ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. On je istakao da je ruska vojska spremna da osigura bezbedne koridore za sve teretne brodove koji čekaju da isplove iz crnomorskih luka, ali pod uslovom da Ukrajinci uklone mine iz priobalskog pojasa koji je pod njihovom kontrolom.

U "pitanje žita" umešala se i Evropska unija pozivom svojim partnerima u svetu da provere poreklo hrane koju kupuju iz Rusije i da ne prihvate ništa što je, kako se navodi, ukradeno sa ukrajinske teritorije. "Znamo da Rusija pokušava da ukradeno žito izveze, kao što je to bio slučaj sa Egiptom, koji je to odbio", rečeno je u Briselu.

A povodom "izbacivanja" knjige Lava Tolstoja "Rat i mir" iz ukrajinskog školskog programa, oglasio se juče potomak velikog pisca Petar Tolstoj, inače potpredsednik državne Dume.

- Očistite Ukrajinu od svega ruskog, i šta će ostati? - zapitao se Petar Tolstoj. - Sa željom da se oslobode ne samo "Rata i mira" već i celokupnog nasleđa ruske kulture, ukrajinski vladari poništavaju budućnost sopstvene zemlje.

Ilustracija V. N.

ABAZOVIĆEVA PODRŠKA

PREDSEDNIK Vlade Crne Gore Dritan Abazović razgovarao je telefonskim putem sa predsednikom Ukrajine Zelenskim. Iz kabineta premijera saopštavaju da je Abazović istakao da je Crna Gora osudila agresiju Ruske Federacije na tu zemlju i od samog početka pruža otvorenu podršku nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.
- Predsednik Abazović je tokom razgovora sa Zelenskim preneo ličnu spremnost da poseti Kijev i na taj način pruži podršku ukrajinskom narodu, uz konstataciju da će liderima sa Zapadnog Balkana predložiti da zajednički posete glavni grad Ukrajine i pruže podršku - navodi se u saopštenju.  V. K.

Status kandidata EU

LIDERI političkih grupa Evropskog parlamenta pozvali su lidere zemalja članica da na samitu 23. i 24. juna pozitivno odluče o zahtevima Ukrajine, Moldavije i Gruzije za pristupanje Evropskoj uniji i da zadrže posvećenost evrointegracijama Zapadnog Balkana. Oni pozivaju Evropski savet da Ukrajini i Republici Moldaviji dodele status kandidata za članstvo u EU i da rade na tome da isti status dobije i Gruzija.

SRBIJA UKRAJINI TRI MILIONA EVRA

Vlada Republike Srbije donela je odluku da uputi novčanu humanitarnu pomoć za decu i izbeglice u Ukrajini u ukupnom iznosu od tri miliona evra. Za pomoć deci Ukrajine izdvojena su sredstva u iznosu od 1,5 miliona evra, koja će biti uplaćena preko mehanizma Dečji fond Ujedinjenih nacija - UNICEF. Isti iznos predviđen je i za pomoć izbeglicama iz ove zemlje, koji će biti uplaćen preko mehanizma Visokog komesarijata OUN za izbeglice - UNHCR.

Pogledajte više